Nova Evropa

него што је и зачето, још у идеји. Рекли бисмо чак, да и сама идеја носи оба елемента у себи из свог предидејног стања, да смо већ код идеје сувише у факту, и без сазнања о њену поријеклу. Дјело, дакле, још у својој клици, прије него што се у аутору и јави нагон да га оствари, прије него што је свијестан те потребе, има ону тенденцију која је у часу стварања, као и у остварењу, најодлучнији фактор. Оно би, према томе, имало три стадија: први, нејасан, у клици; други, у идеји (што би одговарало зачећу); и трећи, у остварењу, што би одговарало рођењу, Оно има и своје вријеме ношења, које може бити кратко, а може трајати и по неколико година. Остварење може бити грозничаво, али бол није онакова као што је при преношењу из клице у стварање, У првом стању,

дјело се слути, у другом осјећа, и види оним унутарњим очима,

у трећем се остварује — открива овим очима. Оне друге очи — којима не знамо сједишта, а које би се могле звати очи душе, — много су важније и играју већу

улогу него ове видљиве очи, и у нематеријалном стварању и у материјалном остварењу. Читаоцу ће се можда учинити немогућа ова посљедња тврдња, али ћу ево покушати да му то с неколико ријечи објасним, наводећи неколико чињеница из перијода остварења. Оне друге очи, које се у овом случају зову имагинација, непрестано виде и фиксирају дјело које је невидљиво овим нашим очима зато што још нема форме. Напримјер, кипар има пред собом свој блок камена или дрвета, или ма што било, и види у њему фигуру коју хоће да изради мада још блока није ни начео, и мада блок нема ни сличну форму; и то је види несамо у главним линијама него баш прецизно, — види је несамо с оне стране с које блок проматра, нето и са стране и отрага с које стране не види ни плоху, То логично значи, да је стварање већ довршено, у свој својој хармонији, без учешћа руку и очију, и да се сада ради само о томе да се статуа извуче из материјала и открије на видјело, Ево још један примјер, да су оне друге очи водич а ове само помагач, Док се теше камен (или дрво), длијето или нож заиста продире кроз густу и непровидну материју прије него што ове очи могу стигнути да то виде, — водич су оне друге очи (у овом случају пластични осјећај), Према томе, оне друге очи опредјељују и свијетло и сјену прије него што уистину продре кроз материју и један од ових елемената, Ове очи констатирају, и комуницирају с оним другима (у овом случају би се могло- рећи, с интелектом), које контролишу одговара ли све ономе што оне виде,

овим што је речено, чини ми се да је јасно, да за правог умјетника не може бити правила, и да се оно што је умјетнички есенцијално не даје научити. Треба сваки сам себе да испита, има ли оне друге очи, Истина је, међутим, да су

247