Nova Evropa

би требало наћи у Европи позорницу најприкладнију, да се побуди у пријатељу осјећај хисторије, ја бих га без оклијевања довео у Сплит. Рим је одвећ жив; велика имена, која га покривају сада својим престижом, дају Вјечном Граду неку важност одвећ актуелну, да се може захватити с неке довољне даљине његова прошлост,

„У Сплиту, модерни је живот баш доста интензиван да нам може маркирати континујитет догађаја, да нам може приближити прошлост, која нам се овдје намеће у чистим потезима, у перијодама тако живим, да нам њихов ритам још души проговара. Кано велики вихори осјећа се да пролазе над мрким зидинама овога града часови хисторијских догађаја, сваки је од њих оставио дубоких трагова, кано на пољу пролаз олује. За сами час, Сплит је био средиште свијета, затим настаде тишина. Кано они бродови који, још на вечер поре- | Бани уз његову обалу, јутром су већ ишчезли, тако је и Срећа отпрхнула, остављајући иза себе успомену славна раскошја, успомену понајвише патња, боли мученика, који прекривају увијек земљиште куда је коло Среће прошло. |

„Овдје, овдје титра душа повијести, овдје се треба сабрати и клањати оним живим законима које створи без двојбе наша људска воља, али који, дакако, мора да су примили с вишега мјеста своју хармонију и своју величину.“

Дон Фране Булић.

Split, pomorsko središte i žarište na Jadranu.

Likvidacijom Austro-Ugarske prešao je veći dio istočnih jadranskih obala u posjed Jugoslavije, ı na Moru Jadranskom, makon odalečenja Austro-Ugarske, nalaze se Као pretežni 5Ospodari, sučelice jedna prama drugoj, Jugoslavija i Italija, Sloveni i Romani, Naša macijonalna borba za ujedinjenje i oslobodjenje ovjenčana je definitivnim osvojenjem znatnog dijela istočne jadramske obale, koju su kroz duga stoljeća pretežno čuvali Hrvati, i dohranili ujedinjenoj Domovini kao najvredmiji doprinos u zajednicu državnu,

Bacimo pošled na tu veliku tečevinu,

Od ušća Rječine do ušća Bojane mjeri jugoslovenska

morska obala oko 600 kilometara dužine u zračnoj liniji: to je daljma od naše zapadne granice na Karavankama do Beodrada; od Zagreba do Zaječara na istočnoj granici; od Ljubljane do Cetinja; od Subotice do Bitolja, Četvrtina ukupnih granica naše države leži na moru i na morskoj obali, razvedenoj u