Nova Evropa

zato se bori protivu svakog dogmatizma, osećajući se nasuprot uvek živom i snažnom da postavlja i da rešava sve probleme koji se u večnosti radjaju iz života, te da u večnosti razvija dogme tako da uh mikada пе poništava, već naprotiv da ih umnožava i produbljuje, Liberalno pojimanje, kao istorijsko · shvatanje života, »formalističko« je, »prazno«, »skeptičko« i »agnostičko« isto toliko koliko i moderna etika, koja odriče primat zakonima i fablama dužnosti i vrlina, a postavlja sebi kao središte moralnu svest. Isto to radi i moderna estetika, koja odbija od sebe uzore, vrste, i pravila, te postavlja Као svoje središte бетија, koji je sam ukus, ujedno i delikatan i vrlo strog. Kako faka estetika hoće nesamo da služi školama i školicama, već i da tumači namere i dela originalnih i stvaralačkih duhova, tako i liberalno shvatanje mije stvoremo za ljude plahovite ili lene duhom, za kvijetiste i dremalice, već teži da protumači tendence i dela snažnih i strpljivih, borbenih i plemenitih duhova, koji pomno тобе i prate mapredak čovečamstva, svesni njegovih muk4 i njedove istorije. " Вепедећо Стосе. (Preveo, s talijanskog rukopisa, B. Radica.)

ФилозофТреће Италије: БенедетоКроче,

Да би се добила прецизнија идеја о ономе што у свету талијанске културе репрезентује неуморна радиност Бенедета Крочеа, као и уопште о месту које је у тој култури његова карактеристична личност заузела, те о снажноме и непорецивоме утицају који је она произвела, потребно је држати пред очима посебне прилике талијанске литературе у време првих покушаја и припремања славнога писца,

Кроче (Вепедено Сгосе), остатак једне обитељи која је припадала високој буржоазији у Абруцима, родио се у Пескасеролију (Резсаззегон) месеца фебруара 1866. Географски, Абруци припадају средњој Италији; али кроз дуга столећа, од оснивања краљевства Нормана до пропасти краљевства Бурбона (1860), припадали су Јужној Италији, повезани са њом и културним и економским односима. С временом, и понајвише заслугом арагонске монархије, створени су врло уски односи између Абруца и Пуља; док се је литерарна буржоазија, и интелектуална уопште, тражећи себи места у магистратури и државним уредима, окретала према Напуљу, који је једини од свих градова Италије имао у оно време извесну метрополитанску важност, Столетно јединство осећало се још за много година након уједињења Италије. Томе је придонела и чињеница, да се јединство није остварило одје-

334