Nova Evropa

Бугарска штампа,

Бугарска новина навршила је пре две године осамдесет година своје историје, Појавила се у зору народног препорода (1846), и остала му је веран сапутник до данашњих дана. Маколики да су стварни недостаци бугарског новинства, и маколико да је примитивна његова техничка организација, ипак оно има своје знатне вредности: оно не живи за материјалне већ за духовне интересе народа. То је, у првом реду, плод идејне иницијативе, а тек касније привредне организације, Овај карактер је бугарска штампа сачувала све до данашњег дана, и тај је карактер разликује од западних сестара, које су се родиле као чисто трговачка предузећа,

Друга одлика бугарске штампе јесте у томе, да је — како у време препорода тако и у првим годинама ослобођења. вођена не од професијоналних журналиста, него су јој стајали на челу најватренији представници ослободитељског и политичког покрета у земљи. Оснивач наше штампе био је Др. Ив, Богоров, који је — 20. априла 1846, у Лајпцигу, · издао први број „Бугарског Орла“, чији су претплатници били: Раковски, Љубен Каравелов, Петко Славејков, Христо Ботев, Драган Цанков, Бурмов, Рајко Жинзифов, Н. Михајловски, и други велики активни „дејци“ народног препорода. Иза Ослобођења, на челу бугарске штампе стајали су најпознатији јавни и политички радници: Петко Каравелов, Марко Балабанов, Тодор Икономов, Стефан Стамболов, Зах. Стојанов, Димитар Петков, Тодор Крпијев, Григор Начевић, Светослав Миларов, Трајко Китанчев, Мих. Маџаров, Др. Ст, Данев, Илија Георгов, Димитар Мишев, С. С. Бобчев, Андрија Љапчев.

Последњих година, бугарска штампа доспела је под власништво политичких партија и њихових блиских идејних група; али је вођство поверено професијоналним новинарима, Услед овога, штампа је постала страствена, раздражљива, и недостаје јој у великој мери објективност, Али у замену, тај факат јој приштеђује материјалне саблазни: данашња бугарска штампа није плаћен, већ частан, представник било каквог страначког уверења било каквог другог јавног интереса. Она је везала своју судбину и свој развитак за судбину и развитак политичких организација, па ради тога дели њихово добро и зло. |

Партијски живот у Бугарској врло је распарчан, Та распарчаност има за последицу партијску слабост; а слабе партије — слаба, и ситна, штампа. Према партијској припадности, штампа у спектру заузима овај ред, од левице према десници; комунисти имају „Новини"“, социјалдемократи — „Народ“, Социјалистичка Федерација — „Труд“, земљорадници (Врапчај

183