Nova Evropa

— „Земледелско Знаме", земљорадници (Драгијев, Томов, мала сецесија) — „Земледелска Правда", радикали — „Радикал", демократи (Малинов) — „Знаме“, Демократски Зговор „Демократически Зговор", „Слово“, и „Мир“ (као израз групе народњака у Зговору), „Препорец“ (као израз демократа у Зговору), нацијонални либерали (Кјорчев) — „Независимост“, нацијонални либерали (Смилов) — „Независимост“,и Стамбуловисти — „Слобода“, Све те новине излазе дневно, осим „Земледелско Знаме", које излази три пута седмично, и новина „Труд“, „Радикал", „Земледелска Правда", „Препорец“, и „Слобода", који излазе седмично, Неодвисно од ових листова, излазе у Софији дневно још и ови: „Га Вшбале“ — орган Министарства Спољних Послова, „Македонија“ — орган „Македонске Организације, „Трговско-промишлен Глас“ — орган бугарског Трговачког Савеза, и „Дневник“ — независан лист. Готово сви излазе с вечери, а тираж им је између 1.000 и 10,000 примерака. Чисто информативну штампу у Бугарској представљају три јутарња листа: „Утро", „Зора“, и „Слободна Реч", који заједно имају већи тираж од свих вечерњих листова („Утро" — 40.000, „Зора" — 30.000, „Слободна Реч" 15.000). Осим горњих листова, који излазе у Софији, готово сваки провинцијски град има своју новину, а у Пловдиву и Варни има их и по два. По један имају Русе, Бургас, Хасково, Ст. Загора, и Лом. Ти провинцијски листови су још у почетку свог развитка; од њих су најбоље редиговани, у Пловдиву, дневници „Борба“ и „Југ".

Ова скица не би била потпуна, кад не бисмо изнели још један карактеристичан факат за бугарски јавни живот. Уза сву тежњу к индивидуализму, својствену словенском племену, а која није страна ни Бугарину, ипак се код Бугара живо испољава жеља за колективном организацијом, У Бугарској је скоро свака професија организована, скоро сваки интерес настоји да се заштити с помоћу какве организације; а свака организација има свој добро редигован и добро пласиран седмичник: учитељи, жељезничари, разносачи телеграма, служитељи, банковни чиновници, лекари, фелчери, инжињери, архитекти, судије, адвокати, свештеници, апотекари, шумари, занатлије, радници, трговци, индустријалци, ит, д. — свака професија има своју организацију и свој добро организовани часопис. На челу професијоналних новина стоје професијонални новинари, Иако бугарски закони дозвољавају сваком Бугарину, без обзира на његове имућствене или васпитне квалификације, да издаје и уређује лист, ипак је бугарска дневна штампа вођена од академски образованих људи, Услед тога, не може се рећи да недостаци бугарске штампе леже у лошем редитељском и новинарском кадру, већ у њеној лошој трговин-

184