Nova Evropa

ској организацији и у слабим материјалним средствима. Техничка. и трговинска организација бугарске штампе је доиста примитивна, и она тешко да ће се моћи подићи и развити догод се не извуче из партијских предузећа и не постави на солидније пословне основе. Димо Казасов, председник Новинарског Удружења.

Školska nastava u Bugarskoj.

Školska nastava i opšta prosveta su one grane narodne kulture o kojima državna vlast vodi najveću brigu, nesamo u smislu tradicije, kojoj je ishodište u svetloj epohi narodnog vaskrsa, nedo i u duhu istinske želje bugarskog naroda za duševnom hranom, s pomoću koje Bugarin izgradjuje ideale svoje budućnosti, S ove polazne tačke, a potpomognuti širokom snošljiivošću prema narodnim manjinama, bez razlike rase i religije, danas su u Bugarskoj, nakon pedeset godina slobodnog života, školstvo i opšta prosveta prodrli u sve društvene slojeve, Blagodareći činjenici, da je stanovništvo u granicama Bugarske pokazalo toliku težnju ka pismenosti, „koeficijent pismenosti ponajveći je kod balkanskih naroda, štaviše i medju nekim susednim narodima. Srednja opšta pismenost stanovništva, po statistici iz godine 1920, iznosi 44.5%, kod osoba do 50. dodine starosti; kod onih koji su bili pod neposrednim uticajem blagodati državne prosvetne politike, procenat je još bolji, tojest kod stanovnika do 30, godine dostiže skoro 100%. Posebno za stanovnike bugarske narodnosti, procenat pismenosti iznosi 50%. Prosečno, postotak je još uvek malen poglavito stoga što znaini deo narodnih manjinš {kao Tarci ı Cidani; Turaka ima na 520 hiljada, a Cigana na 100 ћИјада), t. j. na 620 od 819 hiljada (koliko iznose manjine}, pokazuje broj pismenih ispod 10%,

Po današnjem školskom sistemu u Bugarskoj, osnovna nastava je besplatna i obavezna, a izdržavanje škola prepušteno je isključivo mesnim ustanovama — opštinama. Turske i ciganske opštine nisu posvećivale naročitu brigu školama; ali sve druge narodne manjine, kojih ima na 200 hiljada, pokazuju bar isto toliki procenat pismenosti koliki je i kod Bugar4, ako ne i veći, pogotovo kod svojih stanovnik& po gradovima, U školskoj godini 1926/27, narodne manjine — kojih je ukupno nešto preko 800 hiljada duša — imale su 1553 škole sa 2009 učiteljskih snag4, i 73,319 učenika; njihove se škole dele: a) па 29 dečjih školš, sa 45 učitelja i 1706 učenika, b) na 1433

185