Nova Evropa

Ка када зе ukazuje na Зфепдаја kao na uzor i izvor Tolstojeve umetnosti. To, naravno, nije tačno, Imaju oni i neke zajedničke crte: ali i »Rat i Mir« i »Ana Karenjina« naprosto su novi svetovi, kojih nije poznavao ni Stendal ni uopće evropski roman, Evropski roman proizašao je iz latinske novele, njegov je praotac Bokačo. Evropski je roman fabulistički gradjen na razvijanju nekakvog sistema; uspon, zenit, rasplet, A Tolstoj je pleo svoje tkivo od pojedinih niti, iz pojedinačnih života, sudbina, osoba. Zato Tolstojev roman liči na reku, ima veliku i kompliciranu formu kao korito, za vriloge i bujicu, a onda opet za miran tok, kao simfonija, koja se zove život, Tu je formu ispunio tamnom homogenom umetnošću, tako očiglednim uspehom i pobedom, da Када se pregledaju njegove glavne stvari, — i nema neuspeha! Sve je puno, sve je ui cvatu. Iz »Ane Karenjine«, mogu da se setim samo nešto bledo prikazane Italije, i slikara Mihajlova {slabo Sa vidim); iz »Rata i Mira« ({neuzimajući u obzir epilog) — laka zamorenost oseća зе зато kod četvrte sveske, koja odaje malo površnost i zbijenost, Ali se ni tu ne može govoriti o nekakom neuspehu, baš kao ni kod pojedinosti na Sibili ili na prstu proroka Sikstinske Kapele.

Pisanje je uopće haluciniranje, Tolstojeve vizije kao da su пагаутије од опоба о бети se radi. Ushićen, on piše ono što (u uobrazilji) vidi, opipava, nanjuši, on čuje glasove i reči svojih ljudi. Nikada ne ide lakšim putem, ne pretvara se kao da vidi ili čuje, on zbilja vidi, i onim što vidi zaokupljen je, opterećen; zato nema kod пјеба пелаипа, орсћ шета. Nema približnosti, On sam je rekao o jednom starom piscu: »,.,. Kao izvorna voda: krši zube, kada je piješ«..., Isto se može i o njemu reći,

Ali i u »Ratu i Miru« i u »Ani Karenjinoj« ima otrova. Kod Omira ga nije bilo. Omir je primitivac, i ne razmišlja, Kod Tolstoja, — Pjer, Andrija Bolkonski, Ljevin, odviše razmišljaju, oni su »nemirni« »pitatelji i voprošatelji«, nesuglasni i nezadovoljni. To su već prometejski glasovi, — oni izazivaju Boša na bitku,

Ali glavna bitka kod Tolstoja ne odigrava se u romanima, u kojima preovladjuje spol {osnova umetnosti), elemenat skriven i poslušan (јег је neposredno vezan za srce sveta). Glavno se dogodilo dalje, kada se pojavio »raz u m« {osamljeni). Kao što je u umetnosti Tolstoj ignorovao sve što je pre njega bilo, tako je i pri razmišljanju ustao na sve što je dotle bilo istina, i fo ustao još sa većom strašću i žestinom., Nikako se nije mogao da pomiri sa »ranijim«, — тогао је tražiti novo. Niti je zastajao na polovini puta, — ili naći

282