Nova Evropa

»smisao«, ili poginuti, Poznata je kriza u životu ne više mladog + već slavnog Tolstoja, kada je hteo da prihvati zadnju odluku: neko vreme se ozbiljno spremao na samoubistvo, Ali ju je preživeo, Čudestvenu svoju snagu trošio je na prešled svega što je bilo pre njeđa, i došao je do zaključka, da sve — »nije tako«,. Bog, religija, socijalni poredak, društvo, umetnosti, nauka, porodica, sve, čak medicina, — sve je naopako, Sve treba revidirati, I revidirao je.,.,

Кахште зе да је росео од пајбамшјеб — od Boga,i od Crkve, Hrista je Tolstoj primio, ali »svoga«, Еуапдје је је izmenio onako kako mu se činilo da će izaći na videlo ono »razumno« i korisno, Crkvu je porušio, Pravoslavlje, sa njegovim dogmatima i svetim tajnama, grubo je ismejao (u »Vaskrsenju«), Osudio je oštro mnogo toga što je zbilja bilo zlo u Životu: rat, nasilje, ugnjetavanje siromašnih od strane bogatih, — u svemu je išao do kraja, do dna, O umetnosti je napisao takvu knjigu da je njome udario krst na »Rat i Mir«. Bacio se anatemom na porodicu, na ženu i na ljubav, Pa šta je ostalo? — Ostali su Buda i Hrist, preudešeni za Tolstojevu upotrebu, — filozof sličan Sokratu. Ostao je osamljeni moral, neživoivorni, neplodni,

Taj Tolstoj nikomu više ništa ne veruje; vlastitom rukom mora da opipa, i da progovori »svoju« reč, Zapravo, on bi najradije da okuša snagu na Bogu, da sam stvori svet, bolji od onog koji je već stvoren, Snaga је пјебоуа tolika da da dovodi u iskušenje, Prometej je ukrao božanski oganj, Tolstoj nesamo da ga je istrgao iz ruku Božjih, nešo je hteo da postane Demijurg. Slika njegova života je slika titanskog stvaranja, rušenja, novog gradjenja, nagomilavanje velikih, glomaznih kamenitih ploča, I ostao je zavijen u dubokoj samoći,

Bio je ovo slučaj sa Tolstojem, u životu: umoren od prividjenja smaknuća — koja nisu bila retka na početku našeg stoleća, — izbacio je on poznati vapaj: »Ne mogu da ćutim!« — Jedan mladić, pročitavši »Ne mogu da ćutim!«, napisao je Tolstoju jedno strasno pismo; rečenicom: »Nasapunite Коnopac, pa da obmotajte sebi oko staračkoša угафа«, оп је izrekao malo čudnu ali ne baš sasvim glupu misao: on je zaželeo Tolstoju, kojega je duboko poštovao, mučeničku smrt, — da konopac doista stegne oko vrata, Jer on ne bi bio prvi koji je poginuo za svoj nauk, A prema mladićevu shvatanju, lo bi bilo najboljim završetkom života Tolstojeva, Da je doživeo revoluciju, možda bi se i dogodilo nešto slično, Ovako, Tolstoj je živeo u svojoj slavi, kao u oklopu, A možda ga se ni revolucija ne bi dotakla; možda mu je bilo sudjeno da se

283