Nova Evropa

тализма пацифистичан, дотле је нова Русија, агресивна и арелигијозна, до фанатизма активистичка и борбена,

С овим и оваким хвалама, резервама, и замјеркама, изашла је данашња Русија усусрет Толстоју пригодом недавне његове стогодишњице од рођења. С оваким ће маргиналијама. и коментарима бити, по свој прилици, снабдјевено и монументално издање Толстојевих дјела што га спрема данашња Русија као спомен и споменик овоме великом јубиларцу. Њени ће издавачи хтјети дати Толстојеву лику и науку такву интонацију која би га приближила новој руској епохи и њезиним потребама, и која би била у складу с увјерењем те Русије, да је јаснопољански лав, након октобра 1917, углавном ипак окрезубио, „Лако је и занимљиво у једанаестој години Револуције читати Толстоја, знајући да су социјалне идеје толстојевштине доживјеле банкрот, и да су сви његови племенити витезови, хришћани и „непротивљенци", остали негдје далеко-далеко, у неповратној историјској даљини.,." (Г. Нерадов),

Јосип Бадалић,

„Моб tmine" i novija hrvatska drama, (Istorijsko-kritičke beleške,)

Poznat uglavnom kao romanopisac, Lav Tolstoj ipak je u isti mah i snažan i dubok dramatičar, tako da su neki od njegovih malobrojnih pozorišnih komada potpuno zaslužili naziv klasičnih,

Na prvom mestu tu je »Moć tmine«, jedan od najsavršenijih uzoraka psihološko-naturalističke drame, Jednostavna radnja, sagradjena na okrutno-primitivnoj psihologiji nekulturnih osob4, razvija se prirodnošću neumoljive neizbežnosti sudbine, Zagušljiva atmosfera duhovne ftmine, amoralnosti, i krvavog zločinstva, osvetljena je uzvišenom idejom, koja prožima celi komad, idejom — da zločin mora da bude iskupljen, Prevedena na sve kulturne jezike, te s neobičnom brzinom osvojivši mnoge strane pozornice, »Moć tmine« pojavila se u Zagrebu još 25, februara 1898 godine i izvojevala je — nasuprot vladajućem ukusu — sjajnu pobedu. Ovaj komad imao je jakog uticaja na savremene dramatičare, i taj uticaj iako nije bio trajan ipak je bio velik, jer je uneo nekoliko novih pogleda na zadaću, cilj, i metode dramskog stvaranja. Dok su četiri druga Tolstojeva komada, izvedena na zagrebačkog pozornici — »Živi leš (9, novembra 1911) i »Ona je svemu kriva« [9, aprila 1912), i dramatizacije »Vaskrsenja« {23. januara 1904) i »Ane Karenjine« {16. januara 1909) — prošla dotovo nezapažena,

339