Nova Evropa

као редовног предмета у наше школе и универзитете не мање револуцијонарним потхватом у погледу утицаја на одгој омладине од увођења класика у школску наставу ХИ века, У сваком случају, може се мирне душе рећи да је историја, па чак и такозвана „модерна историја“, освојила себи место које се више неће дати уздрмати, и да већ сада — неузимајући у обзир потмула гунђања екстремиста — нема више активне опозиције противу ње.

Има, ипак, једна изнимка —: савремена повест, која, како се уверава, није, нити може бити, предмет достојан пера правог историчара, а још мање студија погодна за млађе нараштаје које би он имао дужност да поучава. Она, кажу, није у складу с озбиљношћу и мирноћом академског живота; и сувише уска упоређена са великим проучавањем класичне прошлости, она би неминовно вршила утицај у правцу сужавања на духове којима пре свега треба одвајања од свакидашњице. Она је — кажу — страначка, јер неизбежно уноси у разред пристрасну препирку. Али, што је најгоре, кажу, она је спутана непознавањем битних чињеница и докумената, и поузданим осећањем да ће јој резултати, у најбољем случају, бити застарели такорећи у самоме часу кад се пишу, нити има наде да икада могу одолети времену. Ови и слични аргументи износе се противу проучавања савремене историје, и на њима се овде желим мало задржати,

Пре свега, ја ни за часак не тврдим, да је савремена повест предмет за проучавање рат ехсе епсе; нити нападам и запостављам друге гране историје, било модерне било средњевековне или античке. Једино дајем потицај, да се и њиховој најмлађој сестри, која је с успехом издржала пробне године, призна равноправност, те да се п према њој поступа праведно. Управо, оно што предлажем то је, да сви ми, и студенти и наставници и јавни радници, у нашем проучавању, у нашем занимању, у нашим захтевима с погледом на занимање наших ученика, не застанемо баш онде где историјске студије попримају своју праву практичну вредност, тојест на самоме прагу нашег властитога доба... Баш савремена историја, како видимо, бива сваким даном све важнија, и биће још од веће важности у скорој будућности,

Али да се задржимо на час на самом називу „савремена историја". Не сматрамо потребним да правдамо неким нарочитим разлозима овај назив, који се мења аутоматски, са самим временом. Наравно да се њиме не мисли обележити проучавање онога часа који проживљавамо, или текуће године, Можда је довољно рећи, да се њиме подразумева повест онога перијода који могу прегледати људи још увек у пуној снази. Природно је, да између савремене историје, макако је дефинисали, и перијода који јој непосредно претходи, не може бити

354