Nova Evropa

Гаја: u milijonima franaka: iznos: anujitet:

4%-ni iz 1895: 355,292 314,870 15.089 5%-ni 17 1902: 60.000 40,938 3.300 4,5%-т iz 1906: 95.000 67.105 4,800 4,5%-ni iz 1909: 150,000 123.922 7,500 57-mi 12.199; 250.000 213.785 13.550

910.292 760,620 44,239

Za kamate 1 anujitete, za ovih pet zajmova, koji Slase na franke u zlatu, Jamče: monopolski prihodi (duhan, žigice, so, petrolej; u predratno vreme bili su monopolisani još i saharin, barut, i dinamit), železnice, sudske takse, i trošarma na piće. Za obavljanje kamatne i anujitetne službe postavljen je, zakonom od 8. jula 1895 godine, na osnovu protokola potpisanoš u Karlovim Varima 20. jula 1895, pri Monopolskoj Upravi naročit organ {autonoman kolegij od 12 lica), koji je sve srpske 5%-ne zajmove konvertirao na nov 4%-ni zajam, u iznosu od 355.292 milijona franaka. Članom 2, toga protokola propisuje se izrekom otplata zajma u zlatu ovako: »Naplata kupona izvučenih obveznica vršiće se u zlatu, i to prema izboru imalaca u svakom platnom mestu u zlatnoj valuti dotične zemlje«. Na obveznicama [na francuskom, nemačkom, i srpskom jeziku) stoji, da se plaćanja imaju vršiti i to: u Beogradu i Parizu, sa 10 zlatnih franaka za svaki dospeli kupon, i 500 zlatnih franaka га svaku izvučenu obveznicu; u Berlinu, sa 8.10 zlatnih maraka, 1 t. d., u Londonu sa 8 šilinga na 20 funata. Što se tiče svih drugih po istom uzorku stipuliranih zajmova, odnosna formula u ugovorima {obveznicama i prospektima) glasi ovako: »Plativo u zlatu u Parizu, Beogradu, Brislu, Ženevi, Berlinu, Amsterdamu, Beču, u odnosnoj valuti po pariskom tečaju«. U memoaru francuskih posednik4 obligacija ističe se kao osobit argumenat, u prilog francuske teze, da se u dokumentima zajamčuje nesamo plaćanje u zlatu nego se imaocima osigurava i izbor mesta naplate i odgovarajuće valute. U tome i jeste bitan, i od lica i narodnosti imalaca obligacija nezavisan, kriterij valutne opcije, koja bi sama po sebi — bez naročito8 obećanja u zlatu — dostajala za opravdanost francuskogša stanovišta. Tek obećanje plaćanja u zlatu, spojeno sa valutnom opcijom, moglo je zajтоушпа дан nezavisnost od mesta davanja i plaćanja, kao i od sudbine valute pojedinih državaA, dakle medjunarodni karakter.

O pojmu i obimu plaćanja u »zlatnim« francima, ne može — po našem mišljenju — sa gledišta pravne znanosti biti sumnje, da obaveza plaćanja u zlatu, za medjunarodne dugove, neosporno postoji, Ovo je shvatanje uostalom danas priznato i u stručnjačkim krugovima, Tako Dr. Nusbaum {Artur Nussbaum), u svom delu »Vertraglicher Schutz gegen Schwan-

380