Nova Evropa

zumu o izbornom sudu i požurio sa izjavom, da ovaj čisto formalan sporazum ne znači odustajanje stranaka od neposrednih pregovora, iz čega nije teško izvesti priznanje, da diplomacija u ovom slučaju nije bila saglasna sa postupkom jugoslovenskih finansijera; ona se založila — po našem mišljenju, sasvim ispravno, — za što skorije, ali vansudsko, rešenje predratnih zajmova i ratnih dugova, onako kako su ovi prema Americi uredjeni još 1926, a prema Velikoj Britaniji 1927 godine, U svakom slučaju, držanje Jugoslavije kao dužnika 'moralo je u Francuskoj proizvesti negodovanje, utoliko pre što је tranša britansko8ša zajma iz 1885 godine u zlatu tačno isplaćena, a i sa Turskom, Bugarskom, i Rumunijom, postignuti su kompromisi o predratnim zajmovima, S političkog gledišta, Jugoslavija kao prijateljska zemlja bila bi više nego u povoljnom položaju, pri neposrednom rešavanju ovog pitanja, budući da nijedna francuska vlada ne bi imala volje i hrabrosti da se ističe u ulozi isključive braniteljke francuskih rentijera. Sa ekonomskog stanovišta, mogla je Jugoslavija, bar sa isto toliko prava kao gore pomenute zemlje, za se tražiti sve obzire, kao ratom teško postradala a kapitalom siromašna zemlja, upućena dosada Sotovo jedino na svoja vlastita vrela,

Ali, ako su već politički i ekonomski razlozi bili dovoljni da potaknu na mirno poravnanje, postoje zato još i ne manje važni pravni razlozi, Francuski i drugi posednici obligacija mogu se nesamo pozivati na nedvoumno jasna obećanja za plaćanje u zlatu, u zajmovnim ugovorima, zakonima, obveznicama, i prospektima, nego i na judikaturu francuskih sudova i medjunarodnih sudišta, koji skoro bez ograde zastupaju njihovu tezu (kako je to i profesor de Laporadelle istakao u svom pravnom mišljenju). Jugoslovenska Vlada, doduše, pobija čisto formalnopravno stanovište, ono naime o stalnoj vrednosti novčane jedinice, te načelno otklanja potpunu valorizaciju. Po nazoru ргоfesora Spasojevića (u memoaru Jugoslovenske Vlade), klauzula o zlatnim francima, budući da zlatni franak kao zakonito sredstvo plaćanja i ne postoji, nema nikakve monefarno-računske, pa toga radi ni pravno-obavezne sadržine, dok joj prof, Bajkić (u jednom svom beogradskom predavanju) odriče svaku važnost, tvrdeći da bi bilo apsurdno i dokazivati da je klauzula o zlatu unesena namerno, ı u cilju da se obezbedi naplata u zlatu!.,.. Ne možemo se saglasiti s ovim beogradskim finansijskim stručnjacima, pa ćemo ući malo dublje u suštinu spora,

Sam predmet spora, evo u čemu je, Radi se o državnim zajmovima, koji su u razmaku od 1895 do 1913 godine plasirani po različitim državama u prvobitnom emisijonom iznosu od 972,79 milijona franaka, od kojih je još 1, januara 1925 bilo u opticaju 756,98 milijona. Današnje stanje kreće se oko 760,6 milijona, i to prema sledećem rasporedu:

379