Nova Evropa

која сачињавају и срж југословенског проблема, или пак важним међународним питањима, од чијег ће решења зависити многа каснија „ситуација“ на Балкану, и расплет у односима појединих суседних држава, — још увек тој нашој штампи измичу ствари од капиталне важности, регби због тога што нема никакве праве везе ни са домаћом ни са интернацијоналном политиком, Док сви листови редовно, например, бележе све обрте у питању репарација, или разоружања, зато што их случајно шаљу у свет, на претплату, велике светске агевције, нико се није ни осврнуо, например, на већање једне интернацијоналне конференције, одржане дне 16. априла ове године у Лондону, у сврху ревизије конвенција о сигурности живота на мору, иако је њена важност очигледна,

Године 1913, под дојмом страшне погибије „Титаника“, одржана је интернацијонална конференција у Лондону, и плод њезина рада била је једна међународна конвенција о сигурности живота на мору, коју су државе-учеснице потписале године 1914. Обавезе на темељу те конвенције нису никада право извршене, јер је у то букнуо Светски Рат, који је народе и на копну и на мору бацио у вртлог најпримитивнијих инстинката, тако да нису више водили много рачуна о већој или мањој сигурности живота. По свршетку Рата, опет се је појавила потреба да се то питање расправи; но како је у међувремену техника далеко покрочила, увидело се је, да би ону конвенцију из године 1914 требало ревидирати. Најважнију улогу при том игра сада развитак бежичне телеграфије.

Дуго су се вршиле припреме за конференцију, и она се ове године састала у Лондону. Поморски и правни стручњаци поморских држава истицали су у више наврата важност оваке конференције, особито поводом појединих несрећа на мору; управо оваки су жалосни бродоломи и дали потицаја стручњацима, да Конференцији подастру нове предлоге техничке и међународно-правне природе, који иду затим да се постигне што већа сигурност живота људи који путују морем,

Озбиљност којом се дискутују ова питања не треба да наведе на тумачење, да би путовање морем било у некој знатној мери опасно, јер је тако тумачење погрешно, Статистика поморских превоза свих држава јасно казује, да је путовање морем сигурно до необично високог ступња, да је штавише сигурније од пешачења улицама неких великих градова. Нормални ризик је тако мален да, према тоталним цифрама путника и губитака, износи једва један сасвим незнатан постотак. Али поглавито околност, што се баш оне ретке велике несреће на мору дешавају на начин који оставља дубок утисак ради великог броја унесрећених наједном, може лако да наведе на погрешна тумачења оне који се не баве статистиком.

388