Nova Evropa

Русија није позвана да именује своју делегацију; па је интересантно, да је успркос томе Конференцији присуствовао и руски делегат, који је у име своје Владе прочитао протест због тога што Русија није позвана: „Интереси интернацијоналних комуникација" — рекао је он — „не би смели да буду подвргавани чисто политичким схватањима, јер свако кршење тога принципа има за последипу слабљење ефекта активности интернацијоналних форума, који иду за културним циљевима, па чине немогућом потребну координацију интереса,.." Ипак је рекао да ће и Русија настојати, да свим силама допринесе решењу свих важних проблема ради којих је Конференција сазвана,

Није нам познато, да ли је наша држава била позвана на Конференцију, или није. Свакако, југословенски делегат није био присутан на овој Конференцији, па наравно ви на примању и на вечери у Ланкестер-хаузу. Наша Краљевина спада у ред поморских држава, па ако њена морнарица за. сада још и нема путничких трансатлантика, има барем намере, а и амбиције, да их ускоро добије. Стога је, држимо, било наша дужпост, да одредимо ма и посматрача или известитеља на Конференцији из редова наших дипломатских представника у Лондону, да бар на такав начин манифестујемо интерес за ствари овако замашне културне и социјалне важности,

2. Векарић,

Pozorišni pregled. Naša kazališna kritika,

и Rečeno je još pre više godina, u jednom uvodniku »Nove Evrope« {od 11. februara 1924), da smo mi »osudjeni danas da mirno i bez roptanja podnosimo, u Zagrebu, da dvoje troje stalnih dopisnika većih dnevnika nesamo vode glavnu reč u književnosti, nego upravo suvereno odredjuju šta vredi šta ne vredi, ko će na pozornicu ko neće, izričući definitivne presude o književnim pojavama 1 pesničkim delima!« Те reči važe još uvek, i važe naročito za neke grane književne kritike; tako posebice za našu kazališnu kritiku, koja je potpuno ostavljena sebi, pa se može reći mirne duše da je upravo podivljala. Uredništva naših dnevnih listova ostavljaju rubriku »Kazalište« ponajčešće mladim ljudima koji još polaze školu; a u svakom slučaju, i kad stariji ljudi potpisuju članke, ili donose beleške, ostavljaju ih da to čine bez kontrole, da svaki pojedinac kaže i radi što hoće i kako hoće u pogledu pozorišta i opere, drame i muzike, da odaje hvalu do neba, i bez mere, ili da

390