Nova Evropa

растао непроговоривши ништа, јер ми је ствар била сумњива. Нисам о томе хтио ништа говорити ни мојим друговима, Али кад дођоше бомбе, по мору и по суху, ја рекох што знам осталим министрима, те позвасмо оног Црногорца да га чујемо. Њему је, рече, све казао један Босанац, којега може довести да га боље испитамо, Кад смо све казали Господару, није дао ни да проговорим о потреби истраге, да се чује тога Босанца. Али смо ми ипак потајно послали по онога Босанца, јер се ето обистинила она депеша из Земуна. Преслушао га је Обласни Управитељ, коме се представио као Настић, који је хтио бомбама да руши државне грађевине у Босни, како смо већ "навели, па је готов да то и посвједочи. Али није нашао све бомбе које су упућене у Црну Гору; а он знаде и ко их је понио, па још треба да се то развиди, У ту сврху дао му је Обласни Управитељ двије хиљаде перпера. Па је Настић одмах хитао да се поврати на војну дужност, само је желио да мени преда ону своју брошуру. Ја сам га примио. Представио ми се као професор, који има још да положи испит у Бечу. Чинио се симпатичан младић. Ја сам му за тај испит дао двјеста перпера, и посавјетовао га да то не одлаже,

Тек што се повратио Настић у Сарајево, пише он Одласном Управитељу, да треба „на први мах“ ради настављања истраге двадесетичетири хиљаде перпера, јер толико захтијевају његови другови који ће на штампи радити, Тиме се раскринкао као прост спекулант, па му је одговорено, да истрази није више ништа од потребе и да ништа не ради. Онда он позва Обласног Управитеља на Зеленику, да му покаже један докуменат, Пошао је један секретар Министарства Унутрашњих Дјела, правник, да види тај докуменат, па је нашао да нема никакве везе са нашом истрагом, То Настића расрди, и он ми је телеграфирао протестирајући што га багателишемо. — Полиција беше предала своју истрагу нарочиатом суду, састављеном од свих чланова Великог Суда и Државног Савјета, и од свих предсједника обласних судова. Судско исљеђење трајало је преко цијеле зиме, и много је више исљиједило, Па је предсједник тог Суда, Лабуд Гојнић, урекао јавну расправу, и позвао штампу да пошље на расправу своје представнике.

Тих се дана Господар са Владом и дипломатским кором бавио у Бару, гдје се оснивала нова варош и лука прогласила порто-франком. Тада је Настић дошао опет на Цетиње, и представио се предсједнику Гојнићу, који није знао да је он на Цетињу био већ преслушан од полиције, јер јој Господар није дао ни да спомене Србију, него да се ограничи у истрази на Црну Гору и на оно што се у њој збило, А Лабуд Гојвић био је такав апсолутист, да два државна тужиоца, којима сам био рекао да ми долазе, нијесу смјели долазити ми од њега,

134