Nova Evropa

Зато сам опоменуо и Господара, да не би позвао којег члана Суда, јер би Гојнић оставио предсједништво. Кад смо се дакле вратили из Бара, сврати Лабуд весело да ми саопћи, како му је Настић долазио и обећао доћи на расправу са још два свједока, и донијети документа; и да му је у ту сврху дао осам стотина перпера. То ме је смутило. Господар није дозвољавао ни да се спомене Србија; што ли би тек чинио кад би Настић био свједоком на главној расправи! Па сам свјетовао Предсједника да се према томе влада, Али ми он љутито одговори: „Ко би тебе слушао!" — и удаљио се, А кад је Настић дошао без свједока и без докумената, Лабуд дође и рече ми да сам имао разлог, и да га је одбио; само му је, на његову молбу, допустио мјесто међу новинарима.

Један дан, долазе ми са расправе, о подне, министри Јован Пламенац и Душан Вукотић, и кажу ми, да се при читању списа чуло, да је Рајковић ишао у Биоград с уредником „Биоградских Новина“, што је велики утисак учинило на слушаоце, а особито на браниоце; и упиташе ме: „Хоћеш ли сада допустити да Настић говори2“ Ја пристадох, ако Господар одобри, а овај дозволи под условом да не би Двор спомињао, Па је послије подне Настић добио ријеч, У свом говору рекао је шта је чуо од Јаше Ненадовића,.. Исто вече, нашао сам Господара гдје сједи за столом скамењен, са главом у шакама, у лицу преображен од жалости, Покрај њега сједио је војвода Пламенац, који ми учини знак да сједнем, Тако смо скамењени сједили као да се у кући догодила велика несрећа, Кад је проговорио, рече; „Срце ме боли, што је споменуо оно дијете“... (Рајковић је био донио бомбе из Кома,) На сваки начин, Настић је успио.

Иза тога, на Велики Госпођин Дан, имали смо по вечери сједницу у мојој канцеларији, Дође министар Вукотић, и каже да. је видио Настића кад је стигао. А ја полећех у Двор да то кажем Господару, који нареди да се позове Живковић, његов секретар. Кад је овај ушао, срдито му рече: „Јесам ли ти рекао, да сргтнеш Настића, и да га вратиш натраг!" Он му одговори, да није било на Цетињу слободних кола, како је Госпођин Дан, па су сви пошли у Котор и на Ријеку, Па је позвао Обласног Управитеља, да одмах прогна Настића са Цетиња, Али ни он није могао наћи кола, а коњи који су га довели били су уморни. Тако је тек сутрадан Настић морао Цетиње напустити. А био је дошао са пртљагом, јер нигдје није могао да слободно живи него у Црној Гори,.. Зато је писао Обласном Управитељу, да мора поћи у Америку, али тражи десет хиљада перпера, да остави матери, иначе пријети да ћемо се кајати. И осветио се. У полузваничном бечком листу „Хлепет АПбешете Хеипб“ написао је чланак, да је кнез Никола денунцирао Бечу Србе у Хрватској.

135