Nova Evropa

Чешки народни посланик Масарик, који је — као уредник „Часа“ — био пристао уз ону новинарску кампању противу Црне Горе, држао је говор у Рајхстагу против кнеза Николе, на основу оног Настићева чланка, а Влада је ћутала. Зато сам изјавио барону Куну, да прекидам односе са његовом Владом до потпуне сатисфакције. Усљед тога, орган Балплаца „Ететдепђјан“, донио је дуг комунике, у ком је — међу осталим — стајало и да је Г. Масарик путовао на југ, То је била алузија на Биоград. Али су тада у Србији били на влади самостални радикали, па је владин орган „Одјек“ донио такођер дуг комунике, у којем се тврдило, да Г. Масарик, кад је био у Биограду, није опћио ни са једном званичном особом, и да је Влада у пријатељским односима са Владом Прне Горе. Сам Г. Масарик, сазнавши ко је Настић, одмах је похитао на Цетиње. У путу се био упознао са подгоричким трговцем Гвозденовићем, кога замоли да ме пита да ли може доћи у Црну Гору и хоћу ли га примити, Ја сам Гвозденовићу рекао; „Ајде кумим те Богом, и доведи га", Примио сам га, са Министром Војним генералом Мартиновићем, у девет сати, ЂЕ Масарик је почео говорити, како је као уредник „Часа", видјевши сукоб између Цетиња и Биограда, одлучио да посјети једну и другу престоницу, да се оријентира, па је најприје кренуо пут Цетиња. Кад је дошао у Котор, нијесу му дали да иде на Цетиње, у револуцију... Ту сам га прекинуо, и нијесмо му дали да дође до ријечи до подне. (У Котору је био окружни поглавар Србин Будисављевић, а његов помоћник један Чех, да и не спомињем уредника „Боке" Дра. Сарделића и његову кумпанију,) Кад смо се дигли, Масарик нам је рекао: „Све што сам од вас чуо, било ми је познато, Али ја знам и нешто више, што ви не знате, а што вам не могу сада казати", „Глас Црногорца“ забиљежио је само међу личним вијестима, да је Г. Масарик долазио на Цетиње и да је мене посјетио. Нама је било доста толико. Али је Црној Гори, толико клеветаној готово од све југословенске штампе, то било од велике моралне помоћи, Г. Масарик је сада доживотни Предсједник Чешкословачке Републике, наше савезнице, и он ми неће замјерити што износим овдје на јавност његову племенитост правога апостола истине. Утолико прије што нам он тада није могао све казати, а што сам дознао кад сам сишао у Боку.

У Боки је чекала готова војска, да окупира Црну Гору; чим стигну бомбе и позну рушити и убијати, да успостави ред, па да за накнаду трошка — задржи Ловћен, Беч је знао све што је Настић радио у Биограду, Знао је, кад су бомбе путовале преко Босне, Херцеговине, и Дубровника, до Котора; знао је и кад су бомбе у Котору преношене из једне куће у другу, и кад их је Рајковић понио на Цетиње, Али није знао,

136