Nova Evropa

се утрошити на саму привреду две-милијарде-и-750-милијона. рубаља, у коју је своту ушла и милијарда-250 милијона уштеде и зараде привредних установа. Држава даје сада као дотацију једну милијарду и 500 милијона рубаља; а за последње четири _ године, на подизање и развиће привреде, утрошено је укупно седам милијарда и 750 милијона, од којих четири милијарде и 250 милијона уштеда привредних установа.

Продукција привреде у перијоду 1927—28 порасла је за једну петину према 1926—27. Продукција тканина, шећера, и пољопривредних машина, премашила је доратну продукцију, Разрада црвих метала (гвожђа, и друго) заостаје; ипак, увози се само најпотребнија машинерија, која служи организацији, те подиже у земљи производњу машина,

И сама пољопривреда је у заостатку, Још се земља обрађује „по старински", Хектар земље-оранице доноси знатно мање него ма у којој другој европској држави. Сеоско газдинство, раздробљено на милијоне ситних „дворов“ (задружних породица), кочи брзо развиће пољске привреде, јер је ситном „двору“, и његову „домохозјајину“ (домаћину), тешко купити машине па прећи на обраду земље машинама, кад једва успева да исхрањује једног коња. Осим тога од знатног је утицаја и општа некултурност сељака, међу којима је још много неписмених, Зато совјетска власт предузима све мере да уклони | препреке које сметају рацијоналном ширењу просвете и привреде, те поименце енергично ради на организацији задруга, комуна, „артеља", и „товаришчестава“, док напоредо држава подиже на слободним земљама крупна предузећа за производњу жита („зерновиес хозјајства", „совхози“), где се обрада земље — сејање, кошење, чишћење семена, ит.д. — изводи по најновијим научним принципима, те у пракси примењује све оно до чега је Европа дошла на овом подручју. Досад је већ удружено у задруге више него једна трећина „дворов“; али их има још преко 25 милијона, До Револуције руска сељачка поља и оранице нису ни знале ни виделе трактор; а данас их обрађују 45 хиљада трактора (према прошлогодишњих 37 хиљада).

На одбрану земље, СССР троши мање него ма која друга држава; буџет за 1928—29 предвиђа издатак од 900,000.000 рубаља, за 100,000.000 више него 1927—28, У буџету од 1925 —26 издаци на одбрану износили су 13,2%0 целокупног буџета, док за 1928—29 износе свега 11% (у Француској и Великој Британији, например, 60%, у Америци 53%, у Пољској 60%, у Румунији 46%). За војне потребе у Русији пада, на појединог становника, годишње 5 рубаља 60 копејака (у Америци 32 рубље, у Француској 62).

Културне потребе Совјетског Савеза огромне су, Из године у годину расте број школа, колиба-читаоница, болвица,

188