Nova Evropa

Одвише површна била би слика планинарског живота и кретања у Словенији кад се не бисмо осврнули и на њезину зиму. Пре тридесет година познавали су зиму на нашим снежницима углавном само бели зечеви, црне чавке, црвене зимовке, и дивљи ловци, који су газили снег до појаса гонећи дивокозе. Све до године 1910 резали су и гребли лед и снег по нашим замрзнутим високим брдима тек ретки планинари са клинцима и крчуљама на ципелама и чизмама. А како је данас, након двадесет година! Одушевљење за

наше планине није нимало мање зими него лети, — барем код младих. Невероватно брзо одомаћио се здрав скијашки покрет, — шетња и пењање удружени с гимна-

стиком читавога тела. Не можемо се додуше позвати на сасвим тачну статистику, али можемо ипак казати, да је чета активних и сразмерно добро извежбаних скијаша у Словенији порасла већ готово на читав пук (нерачунајући ту децу по селима и по пределима), те да на наше снежне пољане долазе у сезони већ на више стотина и хрватских скијаша!

Главна средишта и исходишта ски-спорта су на крајњем северозападном углу Југославије, у такозваној »словеначкој Сибирији« (Крањска Гора, Ратече, Мојстрана), и на Триглаву (Станићева Кућа и Кућа при Триглавским Језерима), затим у Савињским Алпима, на идеалној Великој Планини (1666 та), на Крвавцу, те на Похорју, при већ споменутим планинарским кућама. Леп посет бележе и Бохињ, планинарски Дом на Кофцама у Кошути, Покљука, нотрањска брда, нарочито Блоке (домаја словеначког ски-спорта, o Kojoj је писао још Валвасор), а и Кум и Св. Планина у Засавју, те неки други предели. Развој ски-спорта нажалост веома спречава недостатак за зиму добро уређених склоништа на правим местима, будући да су досад код подизања постојећих планинарских станица СПД одлучивали једино интереси летње-сезонских туриста, који се посвуд не поклапају с интересима ски-спортиста. Данас, кад здрав планинарски живот неће да буде ограничен само на време од Св. Петра и Павла до Мале Госпојине, и кад се, такорећи, само по себи разуме да је сваки модерни планинар уједно и скијаш, треба о овој чињеници водити рачуна, па потпомоћи планинарско кретање у природи кроз целу годину у

сваком погледу, на корист људског здравља и упознавања наше лепе домовине.

Рудолф Бађура.

273