Nova Evropa

С удивљењем постајемо свесни, како се чудесно прилагођују големој множини тврдог и светлог каменог материјала, снажне к врхунцима стремеће линије његових форама, — голема зграда изграђена је у јединственом стилу. До у појединости, ово кречно високо горје изделано је потпуно у стилу. Из профила стрше крајеви склопа окрњени; везе између склопова, и преко њих снажно повучене бразде и пукотине чине да иначе суре стене нису монотоне и пусте; у зрак стршеће зидине омеђују снажно али ипак индивидуално скројени рубови, чије су побочне плохе наситно изрезане и пораздељене на мање, рубовима и ожиљцима растављене површине, које дражесно одмењују светлост и сену. Чврсто удубене, а упркос све неправилности ипак складно разврстане провалије и ожиљци нарочито украшују крту површину доломитског стења. Складност буди већ из даљине слутњу, да то није тек часовити продукт већ да је невидљива природна сила рађала и додавала слој на слој, један на други, располажући неизмерном количином материјала и неуморном делатношћу. Детаљна израда ове површине, и њено благодетно сагласје с главним линијама и формама у великом стилу замишљене горске грађевине, буде у машти пажљива посматрача помисао, да су природне силе саградиле ову оријашку алпинску зграду с неким нарочитим архитектонским уметничким смислом и разумевањем. Како су чудесно украшене понеке алпинске горе, доследно у стилу и са небројеним, било зашиљеним било отупљеним, ступцима и стубовима, баш као у правилној архитектоници довршена грађевина! Хиљаду и хиљаду пута понављају се линије, далеко од тога да би биле сразмерне, — нити две нису сасвим једнаке! А како сагласно стреме све те линије на овој горској згради горе у висину, док се не заврши читава конструкција у смелом, витком врхунцу! Овака је велебна архитектонска грађевина особито Кокрска Кочна, како нам се приказује гледајући од Казине, или од жупне цркве Св. Ожболта на Горњем Језерском, или од успона Вирникова Гринтавца.

И боје ових кречних Алпа необично су складне. Вапненац Савињских Алпа је светле боје, скоро бео као чист мрамор, услед чега је у стању да се прелива у све боје на сунцу. Врхунци и стене блеште у сребрнобелом сјају, а онда се опет разлива преко њих ружичаста зора, да се за неколико часака прелије у модре и љубичасте боје. Штавише, сена на белим стенама није црна и мртва, већ плавичаста и жива, те и на тај начин повећава сликовитост видика. Јасна боја главне окаменине чини да су вапненачки Алпи стециште контрастних боја. Светле стене и зидови, ступови и гребени, јаруге и котлине, равнице и брзице, деле се, гледани с лица

277