Nova Evropa

и са стране, управо кипарски од зеленог подножја или од позадине утонуле у пуну сену,. а нарочито од модрине неба, које велебно завршава оштро оцртану високогорску слику.

На окомитим стенама биље не налази потребну подлогу, али и најмањи грумен набрзо обоји зелен бусен и угодно прекида једноличност мрке стене, док се на већим, прилично нагнутим плоштинама биље укорени утолико лакше. Вапненачко и доломитско горје пружа зато често погледу наизменичност биља и хридина, много чешће него било која друга окаменина; то оживљује предео и чини га дражесним: место укочене једноличности кршевитих стена гледамо пријатно мењање боја и форама, и годи нам оку да се из мртве пустоши издиже славодобитан живот. Штавише, множина камења и крша којима су засута подножја ових кречних, и још више доломитских, брда, ствара тек у горњим, стрмијим деловима мртву пустош; доњи, положенији, делови лако се и брзо заодевају зеленилом, и на тај начин њихова равна, мирна површина утиче угодно као контраст смелим кршним стрминама суседних висина.

Иако у пределима ових наших Алпа превлађују доломит и вапненац по својој множини, по својим формама и бојама, те представљају титански стил високогорја, ипак они нису једини носиоци красоте и величајности алпинског света. Сав бљесак и сјај којима располаже природа пружа се раскошно погледу истом онде где се смела и дивља зграда из белог вапненца и доломита сликовито сукобљава са својом супротношћу, тојест с меким, лако формираним, зеленилом обраслим окаменинама, које подножје високогорског пре дела чине пријазним и бујним долинама. Тамо придолази још један фактор, наиме човек, да утиче на значај предела, јер ту га још нарочито приближавају интересу гледаоца поједине куће и скупне насеобине, цркве и капелице, тратине и поља.

Разноврсност окаменина и поднебља у Алпима, нарочито у кречним, толика је да можемо напросто казати: ови наши Алпи јесу стециште контраста. А будући да сваки утисак оживљава у присуству супротног утиска, онда овде имамо један од основних услова за лепоту краја, док су згодно распоређени контрасти форама и боја други услов, који је природа знала изврсно испунити. У низини; меке, угодне форме, овде тамним тамо сочним зеленилом одевене, и човек са својим културним радом више или мање захватајући у природу; а у висини, стрма, смела зграда из голих белих хридина, непријатељских према појави свакога живота, — то су контрасти да их оштрије, али ни повољније распоређених, не можемо замислити. Исто тако повољан је распоред светлосних ефеката, што је такође један од основ-

278