Nova Evropa

allhie ein so Tester Pass, dass ich desgleichen niemals gesehen,« Но данас ту више не изгледа тако страшно, и сасвим се лако прелази преко свих тих запрека, будући да се долина ускоро опет проширује и код Бохињске Бистрице нашироко отвара.

Бохињска Бистрица је угодно летовалиште, гранична постаја према Италији, и исходиште за многе занимљиве излете у Јулијске Алпе. На левој страни окружује котлину јужни ланац Јулијских Алпа са врхом Чрна Прст (1844 та), који је на гласу са своје богате алпске флоре; на десној страни је шумовита Покљука, а величанствену позадину сачињава моћни Триглав. Под окриљем ових горских горостаса, једва неколико километара од железничке станице Бистрице, скрива се тихо и романтично Бохињско Језеро. Бохињско Језеро је највеће стално језеро у Словенији; дугачко је, наиме, четири-и-по километра, широко један километар, а највећа дубина износи шездесетидевет метара. Кроз језеро протиче Сава-Бохињка, која је врло високог рода: рађа се у долини Седам Језера под Триглавом, а извире у стрмој стени на западној страни Језера, нашто се у снажном, преко шездесет метара високом слапу »Савица« стропоштава готово стрмоглавце у дубину. Грмљавина и шум воде чује се скоро на један сат далеко. До слапа води добар пут од Језера. На источном крају Језера самотује црквица Св. Јанеза, која је једно од најстаријих словеначких светилишта; саградили су је у Средњем Веку (можда већ у 14. столећу) грофови Ортенбуршки, господари Радовљичке Градине. Црквица је лепа покрајинска идила и пружа са својим сликовитим архитектонским дојмом уметницима захвалан објект. Извана је уокруг опкољена зидом, кроз који воде двоја врата, а дотиче је се висок, масиван торањ с барокним кровом. Унутрашњост Црквице одликује се својом готиком и многим старинским сликама.

У Средњем Веку вршила се око ове Црквице живахна трговина; овамо су долазили талијански и фурлански трговци куповати живину, железну руду, и дрво, те су у исти мах ту распачавали своје благо и своје вино. У Бохињу је, наиме, некада цветала трговина и индустрија железа; богата лежишта железне руде (такозваног »бобовца« — Воћпет7) на Рудном Пољу на Покљуки давала су материјал за талионице У долини, пре свега на старој Фужини у близини Језера. Бохињ је био тада свет за себе; услед лошег пута био је одрезан од Бледа и остале Крањске, те је гравитирао више према Толмину и Фурланској. Преко седла Бача, 1973 т високог, водио је товарни пут на јужну страну Алпа, па је скретао читав трговински промет према југозападу. Данас

је утихнуо живот око Црквице, која сања о давно прошлим часовима.

281