Nova Evropa

рачког тела, улазак у Скупштину заступника привредних корпорација, и тако даље. И наш аутор иронизује саслушавање · представника привредних снага, уколико би се оно вршило у нарочитим скупштинама, односно привредног парламента (или већа); боји се јачања синдиката, и нарочито оштро критикује интервенцију државе у ток привредног живота. Ту он свуда износи низ оправданих приговора и напомена; али ни он, очигледно, не схвата све озбиљности и дубине проблема.

Није потребна »реформа« Државе, него само реформе, или боље речено поправке. Буржоаска држава француског типа најзгоднија је, најстабилнија, и најбоље одговара потребама човечанства. Треба је само мало обновити, допунити и дотерати. У овом је, по мишљењу нашег аутора, излаз из кризе. Како се види, француски парламентарац и правни стручњак не губи равнотеже духа и мисли; он се не осећа »над амбизом«. За друге су на дневном реду велики потреси; Француска не познаје и »неће да познаје« појаве анархије! Тако бар верује проф. Бартелеми, снисходљиво и с висине посматрајући узбуркано море, чији се таласи разбијају о чврсту зграду француске либералне демократије. Осећање социјалних опасности, дубоког немира који прети и њој, потпуно недостаје овом одличном правнику, који предлаже, као излаз из кризе, поглавито техничке мере. Он не допушта засецање у права власника, и проповеда теорију о ђеан possidentes! MH, у томе, он је типичан Француз, и његова књига приказује мишљења и уверења великог дела савремених француских интелектуалаца. С те је стране она, свакако, и занимљива и информативна.

а

Супротно данашњим Французима, савремени Руси обилују мислиоцима који траже излаз из ситуације такорећи метафизичким путем. У истом Паризу, где је објављена студија професора Бартелемија, исте године (1981), изишла је прва свеска нове руске ревије »Нови Град«, подразумевајући под »Градом« — »Град Божји (стућав Пет«, у смислу Средњега Века, који се ставља насупрот постојећем »Старом Граду« — »Граду Ђавољем (стућаз Ффађо«, такф омиљелом проф. Бартелемију и његовим француским истомишљеницима. Ево шта кажу и шта траже оснивачи »Новога Града«, у програмном делу свога часописа:

„Није нас лакомислена жеђ за новином, није нас ни слепа мржња према староме искупила, нас тражиоце Новога Града; не — него у Ста"ром Граду постаје већ немогућно живети. Напола срушен ката-

79