Nova Evropa

строфом Рата, он се држи у предосећању новог удара, можда последњег за њега, растргнут непрекидним унутарњим противречностима. Кризе нису страшне младом друштву, пуном снага и стваралачких могућности, Садашње кризе прате слом, или обележавају пропес опадања... Европа не излази из стања узнемирености. грозничавих лутања и нереда. Криза економска, криза социјална, криза политичка, криза нацијонална. Огромна. ратна задуженост држава Запада, губитак источних пијаца а сужавање унутарњих, изазива нестабилност валуте, берзанске буре, страшну незапосленост Демократија, у читавом низу земаља, показала се немоћном да створи чврсту власт, која би издржала борбу са огромним недаћама. Покозлење васпитано у проливању крви верује у спасоносвост насиља и истиче идеал диктатуре противу правне државе. Демократија је приморана да се брани од предузимљивих освајача власти, к у више земаља она је већ срушена... Радничка класа, узрујана економским недаћама, спрема се опет на јуриш противу капиталистичког друштва. Комунизам обнавља револуцијонарну доктрину и тактику четрдесетих година прошлог столећа, у нади да ће распламтети рат у виду класне револуције; — крваво праскозорје тог рата већ је заруменило видик... За нас који смо сахранили отаџбину. мисао о апокалипси културе која одзвања толиким одјеком у руској души нарочито је узбудљива. Она би могла да буде извором осветничког. иако бесилног, задовољства... Али не треба да јој се подајемо! Треба да будемо с онима који су спремни да се боре, који су спремни да лутају — не у пустињу. него у правцу Новога Града, која има да буде сазидан нашим рукама, из старог камења али по новим плановима неимара... Ми нисмо сами, кад у овај одлучни историјски дан излазимо на пут, тражећи Нови Град. И ми смо дужни да тачније одредимо и обележимо што нас одваја од других тражилаца. Заједно са свима живим људима нашег века, ми смо убеђени да је наша генерација постављена око у око са социјалним питањем, не ради његове теоријске анализе, него ради његова практичног решавања... Ми немамо готових рецепата. Социјализам је појам са и сувише многоструким смислом а да ова реч може одредити смисао оног привредног уређења које се наслућује у магли будућности. Ми смо спремни да ово уређење назовемо радним, јер ће рад а не капитал заузети у њему почасно место. али ми се не заносимо маштањем о апсолутном државном принудном регулисању рада, — ми хоћемо да сачувамо начело сле боде и стварања у привредном процесу. У овом је сва тешкоћа и оригиналност савременог социјалног проблема. Против фашизма и комунизма, ми бранимо вечиту истину личности и њене слободе, — пре свега, слободе духа... Али ми нисмо задовољни са данашњим буржујским схватањем слободе...“

Ове програмске изјаве и тежње, како се види, нису још потпуно јасне, и не садрже довољно специфичне цртеу схватању основних проблема садашњице и излаза из кризе. Међу овим »путницима« у правцу Новога Града налази се и одлични публицист и професор математике (што му не смета да буде ватрен хришћанин) Тодор Степун, који даје

80