Nova Evropa

Мадећеп, die Gnade vor meinen Augen finden wollen, mussen зе Јегпеп ипад зшбеп«, — али их »није давао на преписивање ни својим најбољим друговима на све њихово наваљивање«. Хердер је неке од њих, као и »Хасанагиницу«, донео у својој збирци »Volkslieder«, пошто је претходно, у својим »Blitter von deutscher Art па Кипзе« (1779), објавио био ону дивну, прву сасвим на народну, Гетеову песму »заћ ел 'Knab' ein Reslein stehn, Roeslein auf der Heiden«, — отварајући њоме пут народној песми у уметничку поезију, на почетку mepHjome »Sturm und Drang«-a. FH kacHHje, y »Dichtung und Жаћгће«, сећа се Гете својих настојања у том правцу из млађега доба; а познато је да је он, у годинама одушевљења за природну и народну поезију, водио и бележник за нарочите »народске« изразе и облике, које је онда употребљавао у својим песмама и драмама. Напокон, у исто време — отприлике — кади »Хасанагиницу«, превео је млади Гете (непотпуно) и »Песму над песмама«, ту како пише пријатељу Мерку (октобра 1775) — »најдивнију збирку љубавних песама што ју је Бог створио«. И, чудним случајем, на педесет година касније, кад се поново бавио нашим народним песмама, упоређивао је стари Гете неке наше женске песме, по лепоти, са »Песмом над песмама«, »а то већ нешто значи«!...

Могло би се умножити и опширније разрадити много те грађе из Гетеових младих година, која се односи на његово интересовање за народну поезију, под непосредним утицајем Хердеровим, те које га је интересовање држало још кроз дуже времена, у Вајмару, све тамо до пута у Италију; и дало би се утврдити "доста трагова овога утицаја и његових последица на његову властиту стварању онога доба. Рекли смо већ да се ови трагови дају следити, после превода »Хасанагинице«, и формално, на стиху читавога низа његових лирских песама, испеваних у такозваним »срп“ ским трохејима«; а могућно је и обрнуто: да је млади Гете утолико лакше погодио да врати стих и ритам своје »Хасанагинице« у наш десетерац зато што је у то доба своје властите љубавне песме певао у трохејима (понајчешће четворостопним, али већ и петостопним), од којих није било тешко ни далеко доћи до десетерца. Све ово, кажемо, дало би се још боље и опширније разрадити и документовати | него што је већ учињено од разних више-мање стручних | писаца, поводом »Хасанагинице« и иначе, и све би то још | јасније показало — а доста је јасно, држимо, већ и овако, | —- колико је Хердеров млади поштоватељ и пријатељ имао | отворене очи и уши за оваке песничке производе као што | је »Хасанагиница«, и са колико је разумевања и смисла, и | спреме, могао приступити послу око њена превођења.

~

116 “