Nova Evropa

Али има још један моменат који, по нашем мишљењу, уза све остало, и можда још боље него све друго, тумачи

одушевљење младога Гетеа у оно доба баш за ову »жа-! лосну песму о племенитој Асанагиници«, а који није довољ- | но запажен, колико нам је познато, јер се нико од многих учених испитивача и коментатора није на њему нарочито

задржао, осим — за часак — једна женска душа, госпођа Камила Луцерна (у својој познатој радњи), која је бар

једним прстом додирнула и ову жицу: да су у срцу младога песника, док је преводио, живеле личности његових јунакиња из дела онога доба, тако да »ш давз Нед хоп der verstossenen Morlakin flossen Stimmungselemente der,

Framikkfurter Zeit«. JIp)\HM ma BpeH HO3aOaBHTH се мало ближе овим »расположењима« у души младога преводиоца.

»Хасанагинице«, за којега последњи крупни од његових | интерпрета (Гундолф) каже, да никада није тражио да из- | рази нешто на основу недоживљенога, те према чијем би! се тумачењу могло тврдити, да је и »Жалосна пјесанца пле-

мените Асанагинице« изишла пред младога Гетеа у ономе,

часу кад је »био за њу зрео«, тојест кад ју је »доживео«. ' у

У животу и делима Гетеовим играле су жене, као што је познато, велику улогу. Од повоја до покрова, такорећи, љубав је код њега, као царски воз, имала првенство, и ишла увек пре свих и свега. Гундолф можда претерује кад каже, да је млади Гете створио нову лирику, — лирску песму у којој се песник идентификује с оним што у њему трепери и што у томе часу доживљава, — јер шта је друго уопште лирика» Само што је Гете био један од највећих лиричара, па према томе и један од највећих љубавника који од тога свог стања умеју начинити песму, — превасходствени лиричар и љубавник. Он је уосталом и сам сматрао свој песнички дар делом своје природе, упражњавајући га — како каже на једном месту у »Рлећбипв ипа Маћеће« било нехотично, без нарочите жеље или чак и противу ње, било поводом који би га на то нагонио. Па које чудо, да су најлепше му песме постале поводом разних сусрета и љубавних односа и подвига младога рођенога лиричара!... Кад му је било двадесетитри, имао је Гете за собом три велике несрећне љубави, — несрећне за жене које је волео па их оставио: КетХен у Лајпцигу, Фридерику у близини Штрасбурга, Лоту у Вецлару. Од сваке се искупио, поред моралних патња и болова, још и обилном песничком крвљу, — да. споменемо, поред песама и мањих драма, само »Фауста« и »Вертера«. Поновно у очинском Франкфурту, као млад адвокат и већ прослављен писац и песник, »као дете природе са многим талентима, изазивајући радозналост« друштвених кругова, ушао је и у кућу угледнога

117