Nova Evropa

ГЕТЕ (СОЕТНЕ): РИМЕКЕ ЕЛЕЉИЈЕ

1

Проговорите ст јене! Ви палаче, јав те се мени! Улице, реците р јеч! Геније, тргни се сад!

Трепте, о вјечити Риме, сви зидови твоји животом, Једино за ме је ту нијеми настао мук.

Ко ће ми шанути кад и на коме ћу прозору видјет Ону што у груд ће знат улит сад жар ми, сад мед»

Слутим ли куда ћу ићи ја до ње и од ње се враћат Дневно и у сваки час, трошећ скупоцјене He?

Рушевине и цркве обилазим, ступове, дворе, Путник јер ја сам што свој жели искористит пут.

Све ће то проћи доскора; и један једини темпал, Аморов темпал, ће рај мени отворити свој.

Читав си свијет, о Риме; — но љубави у њих да нема, Не би тај св јет био св јет, не би тај Рим био Рим.

П

Частите, кога желите! Сакривен напокон ја сам! Господо, даме, што сој сматрате отмјеним свој, Питајте гдје вам је стриц, ил рођак, ил тетка, ил стрина; Везани разговор ваш игре нек настави јад. И ви други, из друштва и већих и мањих, с богом! У очајавања мрак често ме тјерасте сви. Празно, политички свако набрајати почните мни' јење Које по Европи свој путника гони ко б'јес. Тако је поп'јевка Мабтоцаћ прогонила негда Британца Из Лувра у Ливорн-град, с Ливорна у вељи Рим, Затим из Рима у Напуљ, па даље, а — да стигне онда У Смирну —, Malbrough 6H свуд слушати моро чак 7 Тако сам морао и ја на свакоме своме кораку Слушат гдје псују ил пук, или краљева збор. Али ме открити неће у овоме заклону; дао Мени га Амор је кнез: краљевски штити ме он. Својим ме крилима овдје он покри; а љубљену моју,

%

Римљанку, не мучи страх, Гале кад спопане б' јес. ~

„4

101 |