Nova Evropa

Бесмртници се неће наљутити аколи тамјан Палимо да дјелом тим правимо богињи част. Светковине нам тајне враголасто славити знамо Али и озбиљно, мук о том свак чувати зна. Радије сами повући на себе дјелима страшним Љутих Еринија 6'јес, радије нека нас гњев Зеусов стигне, па трпјет на точку и литици муку, Него одрећи се сад службе што за нас је сласт! Пригода зове се чудна та богиња — пазите на њу! Јавља се често, ал њен ув јек је друкчији Лик. Хтјела би Протеја пород и богиње Тетиде бити, Која јунацима свеђ пр јеваре знала је плест. Неискусног и глупог да превари знаде и кћерка: Боцка, кад хвата те др јем; бјежи, кад чекајућ бдиш. Радо се подаје само човјеку хитријех дјела; Кротка и њежна је за њ, блага и лака јој ћуд. Она се једном показа и мени ко гарава цура Којој је, обилан, црн, спушто низ чело се прам. Увојци кратки се свуд овијали около врата, Просут док рудасти прам с тјемена падао њој.

Ја сам упознат је знао, па одмах и зграбих је хитру; Дознах за загрљај њен, љубљах и љубљен ја бих. Сретан, ох, како сам био! — Ал тихо. Вријеме је уто

Минуло. И већ сам ја римским плетеницам вит.

У Весео осјећам сад се у овој класичној земљи; Прошлост и садашњост свуд ведру ми говоре р'јеч. Слушајућ савјете, дневно пролиставам антикна дјела, И тај ми марљиви рад доноси све јачу сласт. Али ми часове ноћне заузима друкчије Амор; Знање ми мање је тим, веће док среће сам пун. Зар се не учим и када огледујем љубљених груди Форме, а руке ми длан уз голи клизи јој бокр • Дознаћу што је баш мрамор тек тако; присподабљам; око Гледећи пипа, док длан пипајућ добива вид. Неколико кад драга одузима сати ми дањих, Отете часове те обилно враћа ми ноћ. Не грлимо се сву ноћ; и разговори се воде; Када је спопане сан, крај ње у мислима бдим.

103