Nova Evropa

Пречесто градио пјесме у загрљају сам њену, Па је хексаметру мом мјеру ми типкао прст

Њојзи на леђа; а она у слаткоме дихала сану, И њен је жарио дах груди ми најдубље дно.

Амор је тарко у свјећу и триумвира се својих Сјећо што и њим је већ услугу чинио ту.

VI

»Окрутниче, зар тако ријечма ме знадеш pacTyxHT” Љубавника зар р'јеч оштра је код вас ко нож» Кад ме оптужују људи, све трпјети морам; ал да сам Нешто и скривила сад, крива због тебе сам ја! Завидној сусједи ово од јело је свједок и доказ За мужем како је већ престо удовице плач. Несмотрено зар ниси, у плашту, и с власима страга, Долазио сав сив, Луне док бл јештао сјајг Духовника си маску изабрати, шалећ се, хтио. Прелат је моро баш бит! Добро! тај прелат си ти. У том духовном Риму, то тешко је вјероват, али, Кунем се, никада поп цјелова не прими мог. Свеђ сам без ичега била, и млада, и сводницим знана: Еасотеп је знб гледат ме пожуде пун. Албан'јев сводник ме неки већ мамио писмом и новцем Сад у Ост'ју, сад пак Четирма Врелима; но, Она што не стигну, ја сам баш била, јер црвен и модре Бјечве сав живот сам свој увијек мрзила ја. Преварене сте увјек на концу ви дјевојке! рече Отац, док мајке ми р јеч блажи казивала суд. Преварена сам, ето, ја збиља на концу; — пун љутње Само се градити знаш; побјећи наум је твој. Иди! Достојни нисте нас жена! Ми носимо д јете Под срцем својијем, сву носимо вјерност вам још; А ви мушкарци, уз снагу и похоту своју, и љубав У исти знадете мах, кад нас још грлите, стрест.« Тако је зборила драга; па узе са столице д јете; Пољуби, загрли, млаз проливши из ока свог. Сједио ја сам у сраму — ох, како су језици злобни Могли оскврнити лик толико срцу ми драг!

104