Nova Evropa

Свашта су носили они, гомилали, купећ, баш ондје, Зато за остали крај није твој марио глед.

Видје гдје читав је свијет ту насто, а затим се руши, Али из камења тог ниче св'јет већи, св'јет нов.

Гледати још да га дуго ја могу у твојему св јетлу Парке без хитње нек нит суку живота тог мог.

Али ми прилази час што га красна већ дуго ја чекам! Среће ли! Чух ли га Не! Одбило сада је три.

Ипак сте, драге ми Музе, пократиле чекање дуго Преварив сатова ток што се је кретао тром.

Здраво! Ја хитам, и знадем да тиме увр једит вас нећу. Поносне ви сте, ал свеђ Амору дајете част.

XVI

»Ззашто ми, љубљени, ниси, у виноград дошао данас Сама, јер дадох ти р јеч, чекала на те сам ја.«

— »Бијах већ ушо кад, срећом, твог ујака видио ја сам. Покрај колца се ту врти, а гледајућ свуд.

Хитро се оданле крадох.« — »Ал како се превари љуто! Страшило бијаше то. Скрпали чова смо ми

Комађем старих од'јела и влатима трстика неких. И мој је тражио труд; рад ми пак донио квар.

Али се испуни жеља мог ујака: престраши птића Оног што, уз вртни плод, нећаку красти му зна.«

ХУП

Многи су гласови мени неугодни, али ја мрзим Највећма лајање пса: стекћућ ми раздире слух.

Ипак и кучка знам једног с ужитком што често га слушам Лајат кад тјера га б'јес. То је мог сусједа пас.

Налајо драгу је моју, једанпут, кад к мени се крала. Тајну нам готово тад открио тиме је он.

Сада — кад лавеж му чујем — све мислим: ето је! иде!, Или час помињем кад к мени је водио пут.

ХУШ

Једно је мени над свиме непријатно, друго је опет Гадан и одуран јад: само да помислим на њ

У жилу сваку ме вр'јеђа. И све Ђу вам признати, друзи: Непријазно ми сам ноћит у постељи ноћ; |

245