Nova Evropa

Ал је баш одурно змија се бојат на љубави путу, Ружа гдје радости сја слутити отрован зуб, У часе л'јепе кад сав бих весељу се предати хтио Слушати брига нам глас главу покуњивши тад. Зато Фаустина ми гради сву срећу, јер постељу моју Дијели са мном, док чврст спаја нас вјерности вез. Потицај запреке жели плаховита младост; ја волим Сигурно добро што зна дуг ми не кварити мир. Веље ли радости наше! мијењати цјелов за цјелов, Сркат њен животни дах да јој га изнова даш. Тако, у ноћима дугим, прислушкујемо нас двоје — Весели, уз груди груд — мећаву, и плахи дажд. Такве нас налази јутро, и млади нам сатови носе Цв јеће, да њиме нам нов оките свечани дан. Среће ми дајте, Квирити! А од свих добра земаљских Прво и задње нек свеђ свакоме уд јели бог!

XIX

Тешко ми можемо себи глас добар сачуват, јер Фама С господаром ми свеђ, с Амором, замеће рат.

Знате ли како се деси да мржња их обоје снађе» Прастаре згоде су то; ја сам их причати рад.

Моћна је божица, али у друштву је увијек била Неподносљива; свуд хоће да влада јој р јеч.

Зато код свију је гозби, и бозима вељим, и малим, Омражен био њен глас који је тврд као мјед.

Негда се прохтјело њојзи похвалит се об'јести пуној Јупитров сјајни да син постао њезин је роб.

Викну ко побједник: »једном, о богова оче, довести К теби ћу Херкула мог. Човјек је сада он нов.

Херкулес више то није Алкмена што теби га роди. Јер ме је штовао свеђ поста на земљи ко бог.

Када у Олимп он гледа, ти мислиш у тво ја да моћна Кољена упире глед. Прости! ал кроз етер тај

Мене свеђ очима тражи јуначина; само због мене Отвара нога му пут никад још никоме знан.

Али га сусретам и ја на његовој стази, и онда Славити знадем га пре но ли му угледам чин.

С њиме ме вјенчао ти си; а ко је Амазонке свладо, И мој господар је; муж он ми је постао драг!«

Тако се хвалила. — Сви су ушутјели. Чему је дират, Кад би њен могао гњев нан јети свакоме квар2

246