Nova Evropa

neće nikada kazati: »Sine moj, prokleto ti mliko {e, ije) materino!« Hoće li da ga prokune, viknut će: »Nesrećni sme, prokleto ti«, itd.. Ona će sigurno izostavili onaj »moj«,.i nadodat će riječ »nesrećni« samo da prenese na nju naglasak i svu težinu s riječi »sine«, jer to „1 mora sada problijediti, ugasiti se, umrtviti se, neživjeti više svojim životom. Majka će naći nove riječi {nove vokale i konsonante) da psuje ili da kune, Kada proklinje, dledat će da dru f6im riječima izrazi i »mliko materino«. A sina neće možda više ni nazvati »sinom«, A. ako, i kad kune, veli »sime moj« i »mliko materino«, onda u toj kletvi ne bjesni ljutnja, no još uvijek plače majčina ljubav; Još je uvijek tu onaj svijetli glas „i koji iz nje — zrači, =

Ne stojim, dakle, na nekom altustičko-fizičkom stanovištu, i Folkeltovo mi je mehaničko-naturalističko shvatanje, sigurno, nesamo neznano nego i strano. ] ja sam Dr. Halerova mnijenja, »да зе jezik ne nalazi u spoljašnim zvukovima i šumovima, nego u unutrašnjem doživljavanju«; ali vjerujem takodjer da su pojedini glasovi primili svoi zvuk i šum од ипштабпјеб doživljaja čovječjega {a i životinjskoga), pa da nisu samo neke prazne posude u koje se može sad jedno a sad drugo uliti. Duševni su ih pokreti:— uglavnome — već stvorili i dali im sadržinu. »А«, гај glas divljenja i blaženstva, nameće se sam današnjem djetetu, kad se ono nečemu čudi, il: mu nešto godi; dijete neće ni pokušati da to isto kojim drufim glasom izrazi, Akustička forma glasa vezana je za neki odredjeni psihički sadržaj, jer sve iz psihičkoga i izvire, I slasovi su produkti duhovnosti,

Ja sam u svome članku o Geteovu »Wanderers Nachtlied« u našim prijevodima htio samo upozoriti, kako je prevodjenje ozbiljan posao, i kako je od potrebe da se kod toga rada prouči čak i ono što se krije u svakom pojedinom glasu i originala i prijevoda.

Jer takodjer i svaki glas ima svoj u dušu,

Vladimir Nazor.

Још о Гетеу код Југословена, поводом прославе његове стогодишњице,

Надовезујући на наш чланак »Поводом Гетеове Про: славе у Југославији« (у новембарском броју »Нове Европе«), и на раније чланке у »Новој Европи« поводом Гетеове Стогодишњице, објавили смо у прошлом броју (од јануара) Назоров чланак: »зГетеов Мапдегег5 Масће еф у нашим преводима«; а сад још доносимо, пред овим,

71