Nova Evropa

Место књижевног прегледа, Песма о Разину („Волга, Волга!,,.").

Свима је позната песма о Разину, која се за време Светскога Рата проширила из Русије по читавој Европи, и постала једном од најпопуларнијих песама нашега доба.“) Обично се мисли, да је то права руска народна песма; али то није тако. Та је песма творевина интелектуалне елите, и тек доцније спустила се у народ, као што је случај и с многим другим баладама и романцама, које неупућена јавност држи за праве народне песме. Покушаћемо изнети »историјат« ове популарне песме; али ћемо пре тога мало дубље захватити и укратко изложити порекло музичке и вокалне везе између интелектуалних кругова и народних маса уопште. Јер, у особине руске културе треба убројати и ту, да у области вокалне музике постоји најтешњи контакт између музичких врхова и широких народних маса.

Православна Црква одувек је тражила од својих верника активно учешће у богослужењу, у облику збора који изводи многобројне вокалне партије њене богате и дуге

службе. Руско црквено појање, и у најпростијем свом обли-

") Из-за острова крутого OJ за стеном за стрменом, На стреженђ речн И волнк | Где се река разлива, Вагбегалот расписнвте - Запловише majke лаке, Стенђки Разина челни. | __ Шајке Стјењке Разина.

На переднем Стенњка Разин, Посред прве седи Стјењка, Обнавшисњ. сидит с кнажноћ: "Љубављу и вином пјан, Свадњбу нову:о справлает Загрлио кнегињицу, Онв: весблни и хмелђнов. Нов пир спрема раздраган. А на задних слешен ропот: Из задње се мрмур чује: „Нас на бабу променал; · „Жену води атаман. Толђко ночђ с неџ провозилса, Поигрб се ноћас с њоме, Сам на утро бабон стал". А јутрос је жена сам", ac Зтот ропот и насмешки . Мрмур ветрић напред носи, Слвипит грознми атаман, Страшни Стјењка слуша глас, И он мошно рукоо Па дохвати снажном руком Персзанки обнал стан. Перзијанке вити стас. Брови чернња сошлиса, Севају му црне очи, Надвигаетса гроза, Крвца бујна: у њем ври, Буинон кровњ:о налилиса Са седишта бесно. скочи, Атаманове: глаза. И песма се захори:

81