Nova Evropa

„народних песама и легенада о њему; а опевао. га је и саму низу. песама, од којих се једна сада пева по читавој Русији и Европи. Није- доживео своју славу, будући да је умро 1893, а његова је песма постала славна тек за време Светскога Рата. Да је певао са познавањем коментара. Костомарова, види се из тога што се и његов Разин налази: под утицајем лепотице, који примећује и-околина његова,“ јер поступак свога јунака мотивише гунђањем незадовољних Козака: он ефектним гестом жели да докаже своју оданост начелима једнакости и друштвености, те да тиме поврати свој поколебани ауторитет.

Намеће се питање: зашто овај успех није доживела Пушкинова песма, него песмица једног готово непознаника, песника трећега реда» — По нашем мишљењу, главни узрок лежи у самоме садржају. Пушкин је искористио само мотив жртве, коју јунак приноси Волги, бацајући у њене таласе девојку; његов је Разин елементарна природа, која живи у потпуном изједначавању с елементима, те цени само дивљу слободу и дивљи занос, и игру снаге. Пошто му је Волга све што има кроз низ година давала, хоће он из захвалности да њој дарује одиста царски дар, заробљену перзијску царевну. ( љубави према девојци, коју можемо донекле назрети већ код Стрјујса, нема овде ни речи: као женска, она за њега не постоји; он чак не гледа на њу, него се загледао у омиљену реку. За њега има значај само савршенство њене лепоте и њен високи · положај, који Пушкин зато повишава — и против историје — до ранга цареве кћери. Овај надчовечански карактер суровог фанатика слободе, пун елементарне моћи и дубоког индивидуализма, остао је несхватљив и туђ широј јавности. Напротив, мотиви Садовникова су простији, приступачнији, обичне сентименталне природе: понос са вели“ ком руском реком, љубав према лепој девојци, осетљивост према увредама и исмејавању другова, козачки осећај дужности наспрам другова, трагична колизија између љубави и дужности и победа ове над срцем и љубављу. Нарочито идеја солидарности ратних другова морала је имати успеха у војсци за време рата, па је она поуздано највише и допринела брзоме ширењу ове песмице. Други узрок Пушкинова неуспеха лежи у томе, што је своју песму спевао у неправилном десетерцу без сликова (који је био усвојио из Вукова зборника српских народних песама), који налазимо у већем броју његових »Песама западних Словена«: Овај стих "остао је туђ рускоме народу, који у XIX веку полако напушта ритме и форме старинскога песништва и све више усваја у својим песмама форму станце и романце (од јамба или трохеја с обавезним сликом), позајмљену из Немачке

"преко: градова и руске уметничке књижевности. Песма Ca-

90