Nova Evropa

одговорност пада на њихова леђа. Кад би они могли већ. једном постати свјесни узвишене природе ове OOU O DEO, борба за спас била би упола добијена.

Прелазећи на измјену међународне мисли. у мојој властитој струци, чини ми се да има три начина како писци, као такови, могу помоћи да се олакша будућност свијета. Они могу бити пријатељски расположени и гостољубиви према писцима других земаља, — у ту сврху посто ји међународни Р. Е. М.-клуб, са сво јих много огранака који бројно расту. Они признају и исповиједају начело, да су дјела маште, стварно сва умјетничка дјела, својина читавог човјечанства, а несамо земље њихова постања; да је (напримјер), за вријеме рата са Њемачком, престајање да се чита њемачка поезија, да се слуша. њемачка музика, и да се гледају њемачке слике, значило штетну глупост, која не смије да се понови. Свако право умјетничко дјело, иако је по својој грађи и извору индивидуално и расно, имперсонално је и опће по свом дјеловању. Умјетност је једна од великих природних веза (можда једина велика природна веза) између разних родова људи, те угрожавати њен оплемењујући утицај у ратно доба, значи признати да смо још мајмуни и тигрови. Само писци могу ширити ово вјеровање, само писци могу држати отворена врата умјетности за вријеме непријатељстава међу народима; и њихова је основна дужност да учине ову услугу човјечанству.

(| рећи и на јвећи начин, како писац може да олакша будућност, Једноставно је изражен у ријечима: Еат Р/ау. Моћ штампе може се ставити о бок моћи знаности и финансија. Кад штампа, као цједина, никад не би криво извјештавала; кад би одбила да прави неограничене услуге страначким и патријотским страстима; кад би играла »тат«, како се то у спорту ради, — како би се зрак рашчистио! Данас, поред дакако — многих и часних изнимака, штампа у свакој земљи „држи се својих правила, која имају премало везе са правилима спорта.

___У штампи је ангажован велик број писаца, од којих већина у приватном животу посједују више мјерило »fair play« Hero што је оно по којему се равнају новине за које раде. Они би, мислим, први то признали. Побољшање у мјерилима штампе, у погледу међународног и политичког »тат р!ау«, може доћи само од појединих писаца, који творе штампу. А таква се реформа неће остварити док се уредници и новинари не навикну на међународну измјену мисли, док се не навикну да путем других гледишта прошире свој видокруг и отворе своје срце, те да. спознају да треба да поступају онако како би хтјели да се с њима поступа. Само кад они буду радили онако како би, већина њих, као појединци

54