Nova Evropa, Jan 26, 1935, page 14

Краљевском Намесништву, по законском праву сваког грађанина да се обраћа Краљу), те који нико није имао пред собом нити видео, осим оних који су га потписали и којима је упућен» — Можда се у бившој Аустрији догађало, да државни тужисци (али не уједно и председници нацијоналних друштава) проглашују тражење пуне законитости од стране опозиције и народних мањина »велеиздајом«, и да предлажу да се »секу главе«, иако нам није познато да би државна власт и суд овака мишљења и оваке предлоге својих претерано ревносних органа били усвојили. Поуздано се није догађало, да би високи државни чиновници јавно критиковали представке упућене носиоцу суверене власти у држави. А шта тек да кажемо за неовлаштено потписивање анонимних летака и изјава, који се шире у јавност и шаљу дневној штампи да их објави!... Па кад се то није догађало, и није смело догодити, у црножутој Аустрији, где смо ми државну власт сматрали туђом и нашем народу несклоном, како се све ово сме догађати у нашој властитој нацијоналној др“ жави, и то од стране државних чиновника и елемената који у нацијоналном погледу — сасвим поуздано — не могу одрешити ни ремен са обуће оних које сумњиче и које нападају»...

Ту ћемо засад стати, и чекати да нам Народна Одбрана одговори — разложно — на горња питања. А дотле нам свакако мора допустити да останемо у уверењу, да је Загребачки Меморандум био преко потребан и оправдан, ако ни због чега другог а оно већ зато што као свој први и најхитнији захтев ставља: провођење законитости.

ћ.

Agonija jednoga sveta. Pogled na prošlost i vizije budućnosti.

Još do nedavna malo poznati nemački pisac Ludvig Bauer objavio je, prvo, jednu knjigu pod naslovom: »Sutra opet rat«, Nije stavio, što naročito ističe u svom ртедбоуогци, nikakav znak iza naslova, ni pitanja ni usklika; neka ga, veli, čitalac sam doda, po svome uverenju ili ukusu, Knjiša je razgrabljena, i prevedena je na mnoge jezike, Autor je postao slavan, pa je uskoro objavio drušu svoju knjigu, opet pod senzacijonim naslovom: »Agonija jednoga sveta« — »Ova knjiča«, stoji u predgovoru, »ima za predmet promene čoveka ı пјебоуа sveta«, Ona hoće, prvo, da prikaže prošlost, jučerašnji dan; onda ono klizanje prema budućnosti koje nas svakos trenutka nosi napred a koje mi zovemo sadašnjošću ... A onda