Nova Evropa

Краљевском Намесништву, по законском праву сваког грађанина да се обраћа Краљу), те који нико није имао пред собом нити видео, осим оних који су га потписали и којима је упућен» — Можда се у бившој Аустрији догађало, да државни тужисци (али не уједно и председници нацијоналних друштава) проглашују тражење пуне законитости од стране опозиције и народних мањина »велеиздајом«, и да предлажу да се »секу главе«, иако нам није познато да би државна власт и суд овака мишљења и оваке предлоге својих претерано ревносних органа били усвојили. Поуздано се није догађало, да би високи државни чиновници јавно критиковали представке упућене носиоцу суверене власти у држави. А шта тек да кажемо за неовлаштено потписивање анонимних летака и изјава, који се шире у јавност и шаљу дневној штампи да их објави!... Па кад се то није догађало, и није смело догодити, у црножутој Аустрији, где смо ми државну власт сматрали туђом и нашем народу несклоном, како се све ово сме догађати у нашој властитој нацијоналној др“ жави, и то од стране државних чиновника и елемената који у нацијоналном погледу — сасвим поуздано — не могу одрешити ни ремен са обуће оних које сумњиче и које нападају»...

Ту ћемо засад стати, и чекати да нам Народна Одбрана одговори — разложно — на горња питања. А дотле нам свакако мора допустити да останемо у уверењу, да је Загребачки Меморандум био преко потребан и оправдан, ако ни због чега другог а оно већ зато што као свој први и најхитнији захтев ставља: провођење законитости.

ћ.

Agonija jednoga sveta. Pogled na prošlost i vizije budućnosti.

Još do nedavna malo poznati nemački pisac Ludvig Bauer objavio je, prvo, jednu knjigu pod naslovom: »Sutra opet rat«, Nije stavio, što naročito ističe u svom ртедбоуогци, nikakav znak iza naslova, ni pitanja ni usklika; neka ga, veli, čitalac sam doda, po svome uverenju ili ukusu, Knjiša je razgrabljena, i prevedena je na mnoge jezike, Autor je postao slavan, pa je uskoro objavio drušu svoju knjigu, opet pod senzacijonim naslovom: »Agonija jednoga sveta« — »Ova knjiča«, stoji u predgovoru, »ima za predmet promene čoveka ı пјебоуа sveta«, Ona hoće, prvo, da prikaže prošlost, jučerašnji dan; onda ono klizanje prema budućnosti koje nas svakos trenutka nosi napred a koje mi zovemo sadašnjošću ... A onda