Nova Evropa

Važnost narodnog predanja oživotvorio je Jovan Cvijić svojim smišljenim i velikim planom, da organizuje naučnu anketu koja će da ispita kretanja stanovništva ı da sabira narodna predanja dok nisu iščezla, postavljajući time principe ргоučavanja našeg narodnog života na mnogo široj osnovi, On je upotrebljavao narodna predanja kritički prečišćena i pripremio je čitave naraštaje svojih učenika i saradnika iz redova narodne inteličencije svih naših krajeva, s kojima je stajao u stalnoj korespondenciji, Prispele opise i gradju štampala je Akademija Nauka. u Beogradu u svome Srpskom Etnograiskom Zborniku (»Мазе а i poreklo stanovništva), u kojem ima mnogo sabranog narodnog predanja 1 о Негсеби Зберапи.

Herceg Stjepan se spominje često u narodnim pesmama u raznim varijantama, U Vukovoj zbirci, naprimer, ima svega sedam pesama u kojima dolazi »Herceg Зберап«: jedna je junačka; a mediu ženskim, četiri su varijante »Zaručnica Hercega Stjepana«, i dve »Mileta i Milica«, lako je istorijski utvrdjeno, da je u Kosovskom Boju (i389) komandovao bosanskim odredima vojske vojvoda Vlatko Vukotić — po narodnim pesmama Vladeta Vojvoda —, ipak u odlomku pesama »Propast carstva srpskoga« učestvuje i »Herceg Stjepan«, mada je on tek unuk Hrane, rodjenog brata istorijskog Vlatka Vukotića, U pesmi »Zaručnica Hercega Stjepana«, isprošena se devojka na sve načine dovija da ne podje za Негсеба, jer je pijanica i jer je Turcima mnogo dužan. U pesmi »Mileta i Milica« očuvano je predanje o Hercegovu vazalskom odnošaju prema Sultanu. Zvezda preodnica nadvodi se nad Hercegovinu i pita, da li je Herceg pokupio vojnike: бде је jedan da ne uzimlje, 8de su dva da braću ne rastavlja, a gde su tri da samo jednog uzima; on nije tako postupao, nego sve odreda kupio. Po Kačiću, kralj Stjepan Tomašević zove na Kosovo »Kosačić Stipana« da dočekaju Turke ..

Na prostoru od Bjelopavlića i Crnojevića Rijeke u Crnoj Gori, pa sve do reke Morave u Šumadiji i Kupresa u Zapadnoj Bosni, ima sećanja na Негсеба Stjepana, i to u nazivima gradin4, crkvin4, vrel4, livada, katuna, puteva, i u prezimenima porodica. Mesto u Maloj Aziji gde je umro i pokopan sin Hercega Уберапа, Аћте!-раба »Негсебн-таде« zove se »Herceg«. Poznati bosanski geograf i putopisac franjevac Jukić našao je shvatanje narodno, da je prestonica Hercegova Blagaj smatrana za »Hercedovinu«: putujući iz Dubrovnika (1840) ш Pojnicu, preko Hercegovine, pratio ga је kiridžija Šimun; zapitao da je Jukić: »A ima li 6djećod u Hercegovini grad šeher ili kasaba koja bi se Hercegovinom zvala?« —, našto je oddovorio Šimun: »Ta bolan, to je Blagaj, i sad ga jedni zovu Hercegovina; u stari zeman, što je bio Mostar, ništa, — Herces

238