Nova Evropa, Sep 26, 1936, page 24

гравуре, копије Албрехта Дирера. Позната је, као прва руска "песникиња, Ана Петровна Буњина, »руска Сафо«, која је удостојена части члана Руске Академије Наука (крајем ХУШ века). М чувени класик руске књижевности, песник Василије Андрејевић Жуковски, био је од рода Буњина. Заједно "са талентом ових и других својих предака, Иван Буњин наследио је и упропашћена њихова добра, у Воронешкој, Орловској, и Тамбовској Губернији. Његов отац, Алексеј Николајевић, био је — као добровољац у Кримском Рату — по"знат са своје огромне физичке снаге и уједно са прекрасног језика којим је говорио; он је, уосталом, припадао оној групи руских спахија који су — у лову, картама, и пијанству, — докусурили сву дедовску заоставштину. Сам Алексеј Николајевић говорио би чешће, као да се хвали: »Хвала Богу, нема се више над чим газдовати...«, и на тај начин упућивао је сина на списатељску каријеру.

Иван се родио године 1870, у Воронежу, али је већ од треће своје године живео стално на свом разореном имању код Јелца, у Орловској Губернији. Тако је провео своје детињство и дечаштво у крају где шуме северне Русије прелазе у јужне бескрајне степе, у пределу који је он сам назвао »предстепијем«, а који се више пута јавља као позорје његових песама и приповедака. Оно је уосталом служило, својим пејзажем, и за слике другог великог мајстора руске прозе, Тургењева, који је и сам био родом из овога краја. Иван Бу„њин овако описује (»Живот Арсењева«) овај предео: ».. Крај без историје, без икаких трагова прошлости, као скоро и читава безмерна отаџбина наша. Ни планина, ни река, ни језера, ни шума, — тек ибуње по урвинама, и понегде понекоји шумарак, нешто налик на шуму или дубраву; иначе само њива, њива, — безгранични океан жита...« Његов први домаћи учитељ научио га је, о трен ока, да чита Омирову »Одисеју«; он је улио младом Вањи љубав према књизи и сликарству, и припремио га је за први разред провинцијске гимназије. Под његовим упутствима дете је испевало, у својој осмој години, и прву песму, о некаким дусима који се појављују у месечној ноћи. Гимназија, у коју је тада ушао, није оставила светлих трагова у песниковој души; он ју је напустио још у шестом разреду, па се вратио кући, где га је чекао старији брат (Јулије), будућа жртва револуцијонарних идеја. ·OBH је довршио образовање младога песника, прошавши с њиме гимназијски курс. Тада се (1887), за време те братовљеве обуке, десио у животу Буњина догађај који је од„редио ток даљег његова живота: петроградски часопис »Родина« штампао му је прву песму »Сеоски просјак«, написану под јасним утицајем Њекрасова.

304

по