Nova Evropa

гравуре, копије Албрехта Дирера. Позната је, као прва руска "песникиња, Ана Петровна Буњина, »руска Сафо«, која је удостојена части члана Руске Академије Наука (крајем ХУШ века). М чувени класик руске књижевности, песник Василије Андрејевић Жуковски, био је од рода Буњина. Заједно "са талентом ових и других својих предака, Иван Буњин наследио је и упропашћена њихова добра, у Воронешкој, Орловској, и Тамбовској Губернији. Његов отац, Алексеј Николајевић, био је — као добровољац у Кримском Рату — по"знат са своје огромне физичке снаге и уједно са прекрасног језика којим је говорио; он је, уосталом, припадао оној групи руских спахија који су — у лову, картама, и пијанству, — докусурили сву дедовску заоставштину. Сам Алексеј Николајевић говорио би чешће, као да се хвали: »Хвала Богу, нема се више над чим газдовати...«, и на тај начин упућивао је сина на списатељску каријеру.

Иван се родио године 1870, у Воронежу, али је већ од треће своје године живео стално на свом разореном имању код Јелца, у Орловској Губернији. Тако је провео своје детињство и дечаштво у крају где шуме северне Русије прелазе у јужне бескрајне степе, у пределу који је он сам назвао »предстепијем«, а који се више пута јавља као позорје његових песама и приповедака. Оно је уосталом служило, својим пејзажем, и за слике другог великог мајстора руске прозе, Тургењева, који је и сам био родом из овога краја. Иван Бу„њин овако описује (»Живот Арсењева«) овај предео: ».. Крај без историје, без икаких трагова прошлости, као скоро и читава безмерна отаџбина наша. Ни планина, ни река, ни језера, ни шума, — тек ибуње по урвинама, и понегде понекоји шумарак, нешто налик на шуму или дубраву; иначе само њива, њива, — безгранични океан жита...« Његов први домаћи учитељ научио га је, о трен ока, да чита Омирову »Одисеју«; он је улио младом Вањи љубав према књизи и сликарству, и припремио га је за први разред провинцијске гимназије. Под његовим упутствима дете је испевало, у својој осмој години, и прву песму, о некаким дусима који се појављују у месечној ноћи. Гимназија, у коју је тада ушао, није оставила светлих трагова у песниковој души; он ју је напустио још у шестом разреду, па се вратио кући, где га је чекао старији брат (Јулије), будућа жртва револуцијонарних идеја. ·OBH је довршио образовање младога песника, прошавши с њиме гимназијски курс. Тада се (1887), за време те братовљеве обуке, десио у животу Буњина догађај који је од„редио ток даљег његова живота: петроградски часопис »Родина« штампао му је прву песму »Сеоски просјак«, написану под јасним утицајем Њекрасова.

304

по