Nova Evropa

даје особито сласт и вредност реченом музичком делу, које се свим правом илирско назвати може, будући да сједињује у себи музички значај свих илирских покрајинах ...« И тако је након овог рада сазрело доба, да је Хрватски Сабор (у својој сједници од 17. аугуста 1861) закључио, да се казалиште прогласи земаљским заводом, и да се у Загребу »с временом устроји и опера југословенска«.

Не треба истицати, да материјални успјех извођења опере »Љубав и злоба« није био једнак моралном. Већи дио прихода је утрошен на инсценацију, тако да је Лисински за сав тај стваралачки рад, затворен већином ноћним бдијењем, добио само 30 форинти. Сви други, осим тенора Стазића, судјеловали су бесплатно, а Штрига је к тому преузео бригу да намакне средства за исплату разних за ову прилику направљених дугова.

Све ове потешкоће нијесу Штриги сломиле вољу за далње још интензивније настојање у стварању нашег оперског репертоара. Напротив, поновна гостовања страних оперских дружина, са страним за своје доба у Европи редовитим оперским репертоаром, дале су Штриги подстрек да наговори Лисинскога на рад око друге, нове, од прве далеко претенцијозније опере »Порин«, па да тако, према његовим ријечима, чак поред Моцарта дефинитивно — »добијемо игру...« Осјећајући да Лисинскому, за тако велик потхват, недостаје композицијско-техничка спрема, постарао се Штрига да »домородци« осигурају Лисинскому материјална средства за темељан музички студиј у Прагу, гдје је уз прекиде проборавио три године, и откуд се — према договору — имао да врати с готовом партитуром »Порина«. Потешкоће које је Штрига морао да савлада ради школовања Лисинскога карактеришу ријечи што их је (у септембру 1848 године) из Загреба управио свом штићенику: »Буди с твојих 50 форината на мјесец задовољан, јер ако се не задовољиш, тада, знадем, да би ти хтио кући доћи: код куће је пако све наопако. Издржи зато, молим те, бар до оно доба док опет буду добри Хрвати с новци нам у помоћ. Ја сам све послове гледе тебе предао господину Хацу, па те препоручио као мога брата. Присиљен сам да одем у војнике... «

Ваља истакнути, да се Лисински из Прага вратио дубоко проникнут увјерењем свог композиторског позива према »племенитој домовини«, а услијед тога и с осјећајем дужности да »ради за њен душевни напредак«, па да »према тому свом звању марљивим радом и устрајношћу врати отачбини свој велики дуг«. Међутим, по повратку из Прага, нашао је у домовини прилике које у једном писму карактерише изразом »мизерабл«; тако да је несамо као практични музичар наишао на потешкоће и изругивања, која су га коначно на-