Nova iskra

Врој 5. НОВАИСКРА Страна 81.

Лов на НА ХАМЛЕТОВОМ ГРОЕУ i« путничких белкжака - М. 1 Ј . ВЕСНИЋА „0 цоо(1 Нога1т ....

ЈГ Љои сНсИа! еуег ћо1<1 те 1П Љу ћеагЈ, Аћвеп^ Ше Сгот СеНсИу ашћПе, АпД 1П У118 ћагвћ -^огћ! (1га\у 1ћу ћгеа^ћ 1П рат То +.е!1 ту 8(огу" Шексаир, [Хамлет, V, 2] Кј'бЂепћаоп (Копенхаг) 1б|27 августа 1897. ј }{(ж (свршктак) 1\ЈРва сличност предања о народним јунацима код два тако удаљена народа може само на први поглед изненадити. Њено порекло није потребно тражити чак у индоевронској заједиици. Данци стоје Славенима, па према томе и нама Србима, много ближе него што се обично мисли. Још у XIII столећу они су у непосредном додиру са Славенима с острва Рујна, с којима често крајине као и с Вендима. Чак је рујански кнез Јаромар год. 1248 био заузео и саму данашњу престоницу Данске. Немци намерно покривају застором улогу ; Славена по овим крајевима у првој ноловини Средњег Века; њихов живот и рад виде се међу- ј

иастрмке. тим врло јасно, и боду вас тако рећи у очи. Кад славенска наука доспе, да проучавању ове прошлости намени више времена и труда, онда ће се јамачно, и за мене бар, неоспорно, улога Славена и Немаца у служби општој култури јавити у новој светлости. Тако Француски кроничар Толије, кога наводи Виктор Иго у својим размишљањима, приликом иутовања по Рајни, прича како је још 1686. био на бранденбуршком двору, и како му је бранденбуршки изборник говорио једног дана : „ Ја у својој земл>и имам Венда (не Вандала, као што је разумео Иго). Они живе по обалама Балтичког Мора ; говоре славенски због , Славоније одакле су се доселили (!?) бог зна кад. То су људи иритворни, неверни, који воле промене и превртлзиви; они имају читав низ градића од 5—600 иородица; имају у потаји краља из свога племена, који носи скиптар и круну, и коме илаћају сваке године но сестерац од главе. Ја сам једном видео тог њиховог краља : био је угледан младић и по стасу и ио духу. Пошто сам га ја пажљиво посматрао, то је пало у очи једном старцу који је провидео моју мисао; да би ме обмануо, он је батином ночео ударати онога који је био његов краљ, и изагнао га је из друштва као роба. То је народ несталан, који се, кад им се приближим, склања у тпуме и неприступачне баруштине, и то је био узрок, те код њих нисам могао да отворим гнколе; али сам с тога дао пре-