Nova iskra

ВРОЈ 2.

„Ве знам", рече Јелисавета жалосно , „можда ме не воли." Али да није смела, тога се не сети ни једно. I [очело се век смркавати, када децу позваше натраг. „Морамо кући", рече мати. Он се ири том врло ожалости, јер му се тек сада почело допадатн. Мати му намести јаку, па рече: „Тако, а сада пољуби руку и реци хвала." Учини, како му је заповеђено; љубазна га госпођа пољуби у чело, а човек у ловачкоме капуту подиже га високо, тако да му се учини да може полетети. А сада узе мати Јелисавет9 у наручја, пољуби је више пута у уста и образе, па рр-че : „Нека би Бог једном платио теби, дете, што су тмји родитељи учинили твојој куми." - V К&о да се свали те11Ј«и" терет у њене душе, дисаше слободније, а очи јо^ср/засветлеш^^О Јелисавета и »Зни родитеж^исшгиише њих двоје до вратница ; када се оји једном прашташе и муцаше штошта о врЖга?у и^ш^бсном благослову, прекиде је човек смејућцЧзе и^згб*^ да све то није вредно помена и да не вреди за^итцити се за то. А љубазна је госшЈ>аГ пољуби срдачно и замоли је да скорим опет дође, чиги бар пошље децу. Мати се насмеја болећиво и ћуташе. Јелисавети допустише да их испрати још који корак, а затим се опрости, поклонивши се. Иавлу би тешко око срца, осети да би имао још што да јој каже, те потрча за њом и када је стиже, гаану јој на ухо: „Чујеш — ја иаак умем звиждати." Када мати и син уђоше у шуму, баш се смрче. Била је свуд унаоколо густа помрчина, али се он није бојао ни најмање. Да му је сада изишао на очи вук, он би му већ показао ко је он. Мати не прослови ни речи; горела јој је рука, којом је држала његову, а дах јој избијаше из прсију, као уздисање. И када се обоје упутише ледином, појави се месец, блед и велики, на видику. Плавкаст вео био је обавио даљину. Мајкина душица и смрека распростираху мирис. Овде онде цвркуташе птичица у трави. Мати седе на ивицу опкопа и гледала је на жалосно огњиште, које је било сва њена брига. Тамно се издизаху ивице зграда на ноћњем небу. У кухињи чкиљаше усамљена светлост. , На један мах рашири она руке и повика немом ледином : „Ах, ја сам срећна !" Павле се готово плашљиво припи уз њу, јер још никада није чуо од ње сличнога узвика. Био се толико навикао на њене сузе и њен јад, да му се учини сасвим необична ова радост. А при том му паде на ум: Шта ће рећи отац, ако сазна за ову походу ? Зар неће грдити матер и љутити сенањујош више него иначе ? Потмуо га пркос обузе, стеже зубе, затим помилова тешећи материне руке, љубљаше их и гунђаше : „Не сме ти ништа учинити !" „Ко ?" упита она, стресући се. „Отац", рече он тихо и отежући. Она уздахну дубоко, али не рече ништа, већ ћутећи и замишљени по|оше даље. Сива јој жена беше препречила пут и покварила тренутак расположења. А он је био једини, који је судбина још поклонила госпођи Јеливавети.. .

Сутрудан издржа тежак час од свога мужа. Он је наружи да је заборавила и на част и на дужност. Пре-

СТРАНА 55. баци јој да је њено просјачење сиромаштву додало још и срамоту. Али новце је примио. У. Прођоше три године. Павле постаде тих, скроман дечак плашљива погледа и незграпна понашања. Био је махом усамљен, и како је пазио близнаке, могао је сахатима седети поред каквога дрвореза, а да не пусти гласа од себе. Био је, што но рекли „цепидлака", за ситнице обдарен, ситничарски пажљив, тихо у себи премишљавајући дух. Није се дружио ни с једним вршњаком, чак ни у школи. Није их намерно избегавао, напротив радо им је помагао, и многи од њих приписивао је у јутру пре молитве од њега рачуне или писмени састав, али њихови интереси нису били његови, те се с тога није могао спријатељити са њима. И батине је вукао у изобиљу. Нарочито се беху истакли као најјачи и најсрчанији, те и најомиљенији и најстрашнији, браћа Ердмани, два дрска, ватрена дерана, од којих је много препатио. Били су неисцрпни у измншљавању нових несташлука, који су му загорчавали живот. Бацали су му вежбанке у пећ, набијали му песка у торбу и пуштали му капу, натакнуту на штап, да плива као барка низ реку. Највећу неправду подносио је трпељиво, само га један или два пута обузе слепи бес. Тада је гребао и уједао око себе као бесан, тако да су се чак и његови много јачи другови мудро уклонили. Први је пут један дечак назвао његова оца „пијанчуром", а други га пут хтедоше затворити с једном девојчицом у мрачну шталу за краве. После тога се стидео и дошао сам да моли за опроштај. Тада га тек исмејаше, и једва стечени страх од њега опет се изгуби. Учење му је ишло тешко од руке. Задатак, који су другови савлађивали за непуних петнаест минута, он је једва савлађивао за сахат два, Али зато му је рукопис био као резан, а у његовим се рачунима никада није могла наћи погрешка. Па ипак се није задовољио ни једним радом, и често га је пута мати изнена!)ивала, како ноћу тајно устаје, јер се бојао да је заборавио оно што је научио на памет. Да ће као браћа поћи на какву вишу школу, о томе се није могло ни мислити. Мати је до душе неко време гајила наду, да и он пође за старијима, чим ови положе испит зрелости, јер је болело материнско срце, да овај један изостане од осталих, али се на послетку и она помири с тим„ И било је заиста тако најбоље. — Сам се Павле никад није чему другоме надао. Сматрао је да је у свему ниже биће од браће и већ је одавно дигао руке, да им икада буде сличан. Када би о распусту долазили кући, са кадифеним капама на бујној коси, са шареним тракама преко прсију — јер су били чланови некаквога забрањенога ђачкога удружења — гледао је на њих као на бића из виших светова. Жудно је слушао, када би почели говорити међу собом о Салусту и о Цицерону и о драмама Есхиловим — а говорили су радо о томе, само с тога већ да њему импонују. 'Али је предмет његова највишега дивљења била дебела књига, на чијем је првом листу била написана реч „Логаритамске таблице", и у којој су од прве до последње стране били сами бројеви. Бројеви у дугачким, густим редоЕима, од којих би га ухватила несвестица само када би их гледао. Како ли је учен онај, коме је све то у глави ? говораше он у себи, гладећи корице од књиге, јер није могао друкче замислити, него да се сви ти бројеви морају научити на памет. Браћа су била необично љубазна и снисходљива према њему ; када су ма шта желели, када су тражили оседлана коња или особито крепку чашу грога, обраћали су се у

Н 0 В А "И С К Р А