Nova iskra

— 803 —

извешталих закона тсжља за сопсгвеним стилом, за ®орЈиалним. Култ велике индивидуалности све више расте. НајраФинираније визије душе, иистицизам боје и мистицизам идеја стоје данас у цеитру интереса. Идеализам у печетку века беше учени идеализам, који је према наученим правилима компилирао усвојене идеалне Фигурс. Ови нови стварају из себе самих пов свет Форми. но што су нрво постали господари ирироде. На место једноликости дошла је разноврсност, на место „школе" ипдивидуалност, на место шаблонског идеализма најсмелији субјективизам. Па и ако умстничка оригииалност бива често разуздана и неограничена, и ако уметници више нута падају у бс-

признаје у њему свога стегоношу. Он је претеча новога правца, јср јо он за читаве деценије рапије дао одлучну Форму ономс, чему су други нсјасно и са колебањем тежили. Он је, на тај начин, отворио сликарству нове хоризонте и увео га у нови век обновљено и укрспљено. Па и поред свега тога не може бити говора о какој Беклиновој школи. Велики духови имају снажна утицаја на савременике и на нотомство, али они стоје сами, као поносни врхови високих плаинна, који нобедоносно гледају пут неба, а осгају увек иенриступни и усамљени. Уметничка индивидуалност Беклинова тако је пуна снаге, да му јс створила усамљено место у бури и вртлогу са-

зукусност и бљутавост, узимајући преисториску уметност као образац и стварајући иолу-варварски стил из староегинатских, Фсничанских и микенских Форми или из разноликих облика нримитивних иарода, ииак се данашњој уметности, у садашњем врењу њеном, отварају најлепши изгледи у будућности. Овај нови идеализам показу.је нам, шта су осећали, чему су се надали и чему су тежили људи на крају нссгалног XIX века. Ново-идеалисте имађаху оштро ухо да ухвате откуцаје срца свога доба. Беклин својом плодном делатношћу припада скоро свима овим периодама. Његови сликарски радови, у хронолошком раду иоређани, престављају донекле еволуцију иемачког сликарства у XIX веку. Његов дух бешс тако дубок и онсежан, да обухвата цело јодно столеће, на још улази у нови век. Он беше савременик Швендов; он је наш савременик; он ће остати савременик и наших нотомака. Он стоји на челу и најновијег покрета у уметности. У културној је историји ретка појава, да најмлађе сликарско покољење уздиже на свој штит седамдесетогодишњега мајстора и предаје му заставу у руке. Сецесионизам, најбујније дело у сликарству иоследњих деценија,

временог сликарства, Његово самостално, сасвим независно и слободно посматрањс природе носе на себо нечат генија, који се отима сваком подражавању. Понут Шсксиира и Гстса стоји и Беклин вслики и усамљеи. II ЈТејзаж у немачком сликарству XIX века: Херојски пејзаж — романтичан пејзаж — реалистичан пејзаж — 1'аунаде гпНте — Р(мпресио«истички пејзаж Синтетича« пејзаж — бГеклин као пејзажист - - ^деални пејзажи 2>еклинови : буђење пролећа, ^деални пролетњи пејзаш, ЈГролеће љугави, Свадгено путоваше, ]Тогледај лиавду, како се смеши! ]Јет«>и дан, јесење мисли -- Зеклинови пејзажк са романтичним мотивима : рила на мору, ;Мртвачко острво, Свети гај, рујина на мору, Замак на мору, Смрт, фурије гоне увицу, ^вантуриста, ЈТовратак, руђеро ословођава )\нгелину — 2>еклинови пејзажи са класичким мотивима: Светилиште Хераклово, ЈТрометеј, Одисеј и ^алипса. ЈГолифем, /Јов Дијанин, ЈЈенера отпраћа )\морз, Дафнис и )\марилис, Стара римска крчма, 2Гаханалије. Утисци реадизирани престављањем живих вића: ЈГровала са чудовиштем, ^утање у шуми, Домњава таласа о грегене морске. Беклин је нарочито пејзажиста, највећи пејзажиста XIX века. Негда занемарен и слабо цењен пејзаш је данас освојио себи нревласт и на сликарском се пољу победоносно ленрша његова застава. Он је поступно прошао кроз све иреображаје, које је преживсло сликарство у XIX веку. Његов развој иде уиоредо са еволуцијом сли-