Nova iskra

— 329 —

Кад би се наша домаћа индустрија . сиетоматски организовала, могла би она давати велике количине платна, сукна и ћебади, нарочито за војску. Ово би било од велике користи по наш народ. Фабрике штетно утичу, не само на здравље, него и на морал. Фабрико у великом обиму потребие су само оним државама, где је индустрија јако развијена, и где је велики пролетаријат. У Орбији, према другим државама, готово нема иролетаријата, а оно мало по варошима јесу странци. Редак је сељак у Србији који нема свога крова и нешто земље, да себе и сво.ју породиду иехрани; али плаћати порезу — то му је врло тешко, управо немогуће кад година омаие. 11ад би со, дакле, наша домаћа индустрија оргаиизовала, могла би постати сталаи извор из кога би сиромашни домакини плаћали порез; нарочито кад би мушки израђивали сукио и ћебета, као што то чине у Ердељу, јер се за то иште више снаге. Све гато се може израдити путем домаће индустријо, ие троба, дакле, преносити на оабрике. Држим да би требало у нас подизати Фабрико само у оним предолима, где би водена сиага могла служити машинама као мотор, па да се онда у тим Фабрикама израђује један део наших сировина за извоз и то само као полуфабрикат, јер се за израду полуФабриката не иште ни велики капитал ни вошти раднипи. На тај би начин дошла наша пољопривреда, индустрија и трговина у непосредну везу, и тако наш новац у нашој земљи циркулирао. А циркулација новца је животно питањо за сваку државу. Све би то могло бити и још много штошта, јер .је Србија благословена земља, пуна неначета блага, само да је слоге, нредузимљива духа и истрајне воље. А кад би још имала и јодног српског Еолбера? Кад је Француски министар Колбер видео да милиони из земље одлазе на венецијапека опедала, енглеску чоју, холандске гобелине, брабантске чипке и друге луксузне ствари, закључи да у Француекој подигне Фабрике у којима ће се израђивати ти артикли. Тога ради се Колбер обрати на своје носланике у оним државама, из којих је Француска те етвари увозила. Наложио им је да иабаве веште раднике који ће служити као учитељи у тим Фабрикама. Ујодно их је овластио да не штеде новац за ту сврху. Француски посланик на млетачком двору одговори: да не може извршити тај налог, пошто .је прављење млетачких огледала државни монопол и тајна, и што се издајетво те тајне и покушај бегетва казни емрћу. У томе смислу одговорили су и оетали посланици. Колберу еу биле познате све те тешкоће и зато се није упуштао у преговоре, него је дотичиим поеланицима послао циркулар који је отприлике гласио: „Ако за

шесг месоца од даиа, кад ово писмо примите, не буду радници у Француској -— пресгајете бити послаником, јер немате за то подобности!" Неколико година после тога израђиване еу у Француској све то ствари, не само боље и јевтиније, ного и лепше, јер им је Француски укус дао сво.ј печат. Французи су из луксуза створили такву индустрију, да им ни сад не може ни један народ на том пољу конкуровати. Трипут су успешни догађаји утицали на материјалну културу Француске: под Валоазима, Лујем XIV и за време Револуције. XVI, XVII и XVIII столеће радило је на материјалној енази Француске, а XIX је нродужило тај рад.

Ж. К.10д ИталијаНка

Франсоа I, Колбер и државни иедагози Револуције могу се сматрати нродставницима три творачка века, од којих сваки има своје особине. У повесничкој даљини стоје они на врхунцу својих епоха, и зато се потомству као усамљени указују. Али, осим ових великана, имала је Француска људе, који су те епохе преправљали и допуњавали. Француска је кроз три столећа паралелно радила на културно-политичном, пародно-привредном и меркантилном пољу узајамном снагом; и тој снази има да захвали, што се из последњег пораза подигла онако брзо. Није ми задаћа да претресам ове догађаје. Споменула сам их само зато, да могу Француску индустрију навеети као пример за луксуз.