Nova iskra

— 328 —

зиали да је и мозак из ложен разним болеетима, као и сви органи човечјег и животињског тела. А како се сад поступа са душевним болесницима, па и са злочинцима код напредних народа, сматрајући и злочинце да нису нормални?.... Зар и укидање ропства, тортуре и веудализма нису сматрали за!'утопију, па чак и хуманизам нагаега времена, гаоји је плод т модернеГкултуре?.... Још пре сто година нису ни највећи умови имали појма о развитку природних и техничких наука, што га је ностигло наше време и остварило на практичном пољу. У одојчету, које мајка љуља на крилу — дрема историја културног развитка, о коме ни наше време нема појма... Мати је први и највећи учитељ својо.ј деци; она је педагог човечанства свих векова, вођен природним нагоном материнске љубави и пожртвовања... Љубав има чаробну моћ. Она нам олакшава борбу, коју нам живот намеће, она нам улива снагу да не малакшемо у тој борби. А шта је рад, шта Је дужкост, шта је патриотизам, шта су све људске врлине, ако их љубав не прати...?! И највеће жртве радо приносимо, кад то чинимо из љубави. Али не греје нас она љубав која нам се даје, она иде путем нашег разума, иего она што је ми дајемо, јер нас греје крвљу срца нашег... Најбољи је доказ — материпска љубав. Ваљда нема народа у коме мати прнноси толике жртве својој деци као у нас. Али српкиња-мајка од силне љубави у многоме шкоди својој деци, јер је слепа за њихове мане и погрешке, јер им у свему угађа и чини по вољи, па и мужа наводи на то. А кад носле та деца стуие у борбу живота, где нема угађања — пада им то још много теже, јер нису доиела ни ону количину спреме за живот, која је за ту борбу неопходно потребна. Српска би мајка сваком свом детету ставила круну на главу, јер држи да њеној деци иије нико једнак. Због тога се наша омладина радо прецењује; иеки опет жуде само за славом и богаством, а неће да иду оном трновитом сгазом која томе води, јер су од малена навикли да им све на лако дође. Домаће васпитање мора бити темељ за школско образовање, као и за школу живота. Пазимо, дакле, добро: какво ћемо одгојење дати својнм ћеркама, јер ће само свесна српска мајка одгајити своју децу у српском духу и у духу времена, који иште слободну утакмицу рада на умном и материјалном пољу за мушко и женско. * У српскоме народу од женскиња зарађују само сељанке. Оне, осим породичних и домаћих дужности, обављају и пољске радове, заједнички с мушкима. Српска сељанка више приноси издржавању породице од свога мужа. Она није само економ, него и индустри-

јалац. Кудељу и лан, што је лети сејала, и овчју вуну, што је гребенала и бојадисала — израђује она зими. Преде, че, шије — све што треба породици и за кућу. А где су оне дивне тканине и везови, она богата и разноврсна орнаментика коју је њена машта створила, и из које се развила жива школа ?! Српске народне тканине и везови — чисга су поезија женске руке златом исписана, танком иглом по танкој ћерћелији... Српски ћилими, ви убави вртови! Цветићи су вам уткани уздисаји српскога народа... Јутром вас роси суза срећне невесте, а вечером заливају сузе Косовке Девојке — вас неувело цвеће... Српске су сељанке српскоме народу својим рукотворинама осветлале образ и на светским изложбама. Ти су рукотвори изазвали опште дивљење, јер су видљив доказ њихове интелигенције. А чиме се ми, српске госпође, можемо нохвадити? — Ничим што би одговарало импулсивној снази српске жене из народа на пољу домаће индустрије и њеие вегатачке израде. Српска, је сељанка, дакле, и — уметник. Та се уметност, на жалост, нагло губи због велике конкуренције шабричке и због неповољних економних и материјалних прилика. Осим тога је мода, која се као епидемија гаири на све стране, захватила и српску интелигенцију, па и српску сељанку. Куд интелигенција нагне — тамо ће и народ. Па како да се свому томе стаие на пут? — Нека свако собом почне понрављати зло. Али на који начин? — Е, то је оно главно питање које нам ваља свестрано претрести и чути свачије мишљење. Више очију више виде. Л.ако је говоре држати и износити предлоге, али је врло тегако те предлоге остварити на нрактичном пољу. А без тога нема успеха. Том успеху воде разни путови, али у једном се морају српске госпође сложити, а то је: да концентригаемо свој рад у нагаим разним женским другатвима, у тим матицама за рад Српкиња на јавном пољу. Тако бисмо следиле примеру вредних пчелица. Свака пчела сама себи тражи пута и ради самостално. Али свака ичела плод свога труда уноси у заједничку кошницу, на своје и опште добро. Тако морамо и ми чинити. Да се познамо, примера ради, са нагаом домаћом инДустријом. Српско је платно много јаче од магаинског и боље за когауље са здравственог гледигата, јер се под њим тело једнако иснарава, што код машинског није. Далеко би нас одвело разлагање физичких закона, који чине разлику између ручног и машинског рада, али ово што наведох сгоји са практичног гледишта. По томе се српско платно препоручује само собом.