Nova iskra

79 —

кацију, која још није одређена ? Шта јо узрок томе: да гледајући иста илава брда како се исцртавају тамо на хоризонту, као какви велики, ноиокретнн таласи, које је задржала каква чаробна сила ; један се човек узбуђује и остаје да их посматра, дор : други сасвим мирно продужава свој пут? Да ли и сви, који имају очи, не виде подједнако? И да ли међу специјама има и друге какве разлике до оне о којој пам биолози говоре?... Човек гледа и посматра, ужива и пати видом својим; стаје очаран и у екстази пред стварима, које немају никакве Функције у његову животу — пред светлостним реФлексима, које не може да ухвати, пред стењем, које не може да засејава, пред етерским бојама, до којих не може да стигне. Зашто? И зашто су највећи међу људима волели да посматрају брда, воде, цвеће, кад год су имали какво дело да остваре ■ или да претрпе какво искушење које је прелазило обичне моћи њихова духа? И зашто су, на послетку, код једног истог човека те светле и незаинтересоване импресије у толико живље у колико му је срце слободније од ниских страсти и ниских ирохтева? Зашто? »У нашим школама многе се којекакве ствари објашњавају, али да ли се објашњава и удео који у нашем животу имају облици и боје? Аналишу :е многе особине тела, а да ли се макар и покушало само да се аналише особина над особинама, она која спаја све на овом свету: моћ привлачности и симпатија?...

»Аналишу се најтајанственији углови душо само не дивљење Лепоме. Проучавају се сви односи наши са природом, само љубав не. »Сви ти појмови, рекао би какав научар, потпадају нод разне науке, које говоре о њима, или не потпадају ни под коју науку, пошто се не могу подврћи никаквом научном испитивању, јер су то само имиресије које се мењају према личностима, но у сваком случају, сви се ти појмови своде на проста привиђања. Привиђања! Па добро, нека и тако буде! Само, верујете лп ви, да ће она ма шта изгубитп од утицаја свога иа човека и на живот с тога што их ви крстите тим именом ?! Држите лп ви, да мн баш тим привиђањима не дугујемо највише и за одлучност, и за младост, и за срећу и несрећу: прнвиђањима славе, привиђањима љубави?! Верујете ли ви, да и за наше истинске модерне јунаке немамо да захвалнмо привиђањима херојизма старнх, и да нема.чо највише да захвалимо Фатаморгани за иодстицај, да и даље корачамо на путу стварности? Да ли су легенде истините, или ако нису, да ли су због тога мање утицале на жпвот но историја? Да ли су религије дор;азане, и не дугујемо ли зар небеским привиђањима највише ствари, које су трансФормовале земљу? Да ли би се могло рећи: да је непотребно да сунце и греје кад већ осветљава...« (свгшим ск)

на дунаву

X

гасн'о живот. Кроз ноћ бледу, тиху Ко неман каква огромна и нема, Без гласа, ћутом Дунан се колеба, Сабира звезде, светлуца и дрема. Мртвило бледо... Тек ле^т иоћњсг встра Зашуми лишћем немирних топола, Додирне Дунав, ту погаси звезде, Умире за тим без ропца... без бола...

Н. Сташмиронићу Ја тонем у ноћ, у мртвило ово, Прибирам благо година и дана, И видим да је све мргво, без гласа Ко и ноћ ова звездам обасјана. И ја се тешим у мртвилу томе Утехом боном што ћу иггак смети Вероват' да је прошлост била жива, Јер да то није — не би могла мреги,

Винци

Дунавс неми, прими мргву прошлост У своја бледа, тиха сокровишга, Садашњост празна и будућност тавна Од ње не траже и не желе ништа.

Ив. М. Милићевић