Nova iskra

309 —

М. МАРИНКОВИЋ: МЕДУЗА.

•V". . . ». - Е о\ /

ЗДРАВИ ПОЈМОВИ

XVIII

— ^ОМАН И. Н. ПОТАПЕИКО (НастАвАк)

ко Вап1а жена настави да дојм дете — рече ми доктор — она ће... њој ће то много шкодити ! Доктор, дабоме, није хтео да ме дубоко заболи, паје зато потражио најблажи израз. »По њу би то било од веома штетних последица« — није означавало ништа друго, већ једино да Олги прети скори свршетак. Доктор је био у праву, али да ипак није грешио приписујући једино храњењу? Ја то нисам могао разумети. И како да се та дубока промена иоклопи са кратком и чудном носетом Ивана Михаиловића? И зашто да се баш после те злослуте посете прекине у њој баш она струна

која је дотле њезину животу давала срећни колОрит, и да јој живот ностане несрећан? Променаје одлучно наступила у свему. Олга, која се још неколико дана пре тога заносила срећом што је жена и мати, Олга која је треперила од мог миловања и одушевљено гледала своју Клеопатру, — уједанпут као да охладне и према мени и према њој. По читаве часе седео сам у свом кабинету за столом, а она не само што није долазила да ми »смета«, него се ни на мој познв није одзивала. Понекад сам јутром излазио из куће а враћао се тек на ручак, али то њу није бунило, јер би само питала: где сам био? и на томе се задржавало све њено инте-