Nove borbe : roman iz Istre

- НОВЕ БОРБЕ 59

Ушутјела и она. Пламен се на огњишту притајао и вода је на лонцу престала да кључа. Она захвати нешто сухарја, баци га на жеравицу и пламен се изнова разигра.

— Бићеш гладан... — јави се она, — а ја немам ништа честита, да ти понудим. : — Свеједно! — одговори он мрко и зловољно.

Мршава вечера: мало зеља и „паленте“. Он је мало јео, али је зато више пио. Вино као крв, крепко и жарко.

— Чувала сам га за њега, док се врати...

· Балдо је сушио чашу за чашом. И доле у граду, кад би му пало што на душу, најрадије би то тјерао вином. У таквим би приликама постао разговорљив, умало не и повјерљив. Тако је било и сада Узео да пропиткује о овом и оном, о сусједима и неким давним познанствима. Мати одговараше сухо и кратко, као отсутна.

Потом сврну говор на себе. Натукну, како му је живот тежак и како није ни он нашао праве среће. Има дана, настави, успаљујући се све више, кад му доходе саме црне мисли, и њега је кадшто страх и напоменути, нашто га такви стр-шни часови нагоне... Хтио је да пробије кору, што се стврдла око мајчина срца, па продужи некуд мекше,-готово њежно:

— Сва ми је срећа оно моје једино дијете, мала Цвијета. Па за длаку да нисам и њу изгубио. Тешка болест и дуготрајна... Трошкови неизмјерни. До грла сам морао у дуг, само да је спасем.. И остала ми — да није, зло по мене! Али да знаш, какво је оно дијете! Прави анђелак! Чекај, да ти је покажем..

Док је тражио у унутрашњем џепу капута настави: — Али да је видиш живу, кад се разигра по кући. Велим ти, појела би је од драгости..

Отвори лисницу и хтједе да је поднесе мајци · пред очи, али она одврну главу и трпак јој се изражај прели лицем. Он се смркну.

— Имаш зло срце на дијете, а ништа ти није скривило.