Nove borbe : roman iz Istre

НОВЕ БОРБЕ 61

и осјети се као нечим погођен. Но то потраја само часак.

· „Да је одабрао што друго, а не море, можда би и данас био жив,“ — помисли. |

Незадовољан, окрену се на други бок и додаде: — Па ни мени не цвату руже и ко зна, неће ли мој свршетак бити још јаднији. Ова му помисао у исти мах отјера испред очију слику братову и он се оћути спокојним. Опет покуша да заспн, и већ му је лагани дријем склапао од дима изједене очи, кад га прену разговор, што је у кухињи оживио изнова.

Говорио је Томаш.

— Данашња младост, кумо, велика покора. Ја не знам откуда то.. Је ли је таково вријеме, или су школе или што друго. Бог би знао!

— Ви сте друкчије удесили, куме. Ви сте свога приковали уз ледину, па нека тежи. И добар вам је.

— Одмјена, ми је велика, ајде да! Алиније ниу њега све злато. Да вам га је само чути с каквим ми оно „фантазијама“ доходи! Калифорнија, Трансвал, некакви други, љепши живот. Чедно, а! Него за срећу сам ја ту, да ти му сваки пут, кад стане махнитати, одбрусим по свих седам закона. Не-не.. баш како сам прије рекб. Нешто је ушло у ту нашу данашњу млаБарију. Који је то бијес, тешко је рећи. Али нешто јест. Доста их је чути, кад умују. Ви познате, кумо, Званића Барића из Кукаг Нема, деран, још ни длаке под носом, и већ хоће да зна, како је оно било на свијету пред тисућу милијуна година и како се је човјек све некако полагачко извукао из животиње. Тако некако. Не чудите се; има још тога. Неки дан је у гори доказивао лудој млађарији, да ће овај наш свијет једном треснути у какову звијезду, и од тога да ће постати нова звијезда, а послије милијуна и милијуна година, да ће се на њој излећи нове животиње, па нови људи. Ама велим вам да га свежете и да га, како оно рече господин капелан, вржете у врело уље, нека зна који му је дан.

Човјек се бучно накашља, па настави: